"DA LI MORAM DA UZMEM DAN OD GODIŠNJEG ODMORA DA BIH OTIŠLA U BANKU?" U Srbiji mnoge zaposlene muči ovo pitanje

Da li ima neka banka koja radi i subotom, pitala je jedna čitateljka jedne dnevne novine.

- Sve one rade od devet do pet radnim danima, što se poklapa i sa mojim radnim vremenom. Da li moram da uzmem dan od godišnjeg odmora da bih nešto u banci oposlila? - potencirala je ona svoj problem ovim rečima.

Problem kao njen video se uživo i u jednoj banci. U poslovnici jedne od najvećih banaka jedan mlađi čovek je službenicima rekao da želi da uzme stambeni kredit, ali da sa bankarima ne može da "prođe detalje ugovora” od devet do pet, jer ne može da izlazi sa posla. Pitao je da li neka ekspozitura radi subotom. Usledio je negativan odgovor. Rečeno mu je da mogu da mu uzađu u susret samo time što će mu zakazati video-poziv sa bankarom, ali opet u periodu od devet do pet radnim danima. S obzirom na to da je u to vreme na poslu, njemu to, podrazumeva se, nije odgovaralo. Čudno ponašanje za banku i banke uopšte jer one žive od plasmana kredita, pogotovo onih dugoročnih kao što su stambeni, kojima klijenta "vežu” na 30 godina.

Posebno su penzioneri nezadovoljni zbog sve manjeg broja poslovnica i šaltera, a zbog svojih godina nisu spremni da uče novotarije poput mobilnog i elektronskog bankarstva, bankomata i slično.

Ima li leka ovoj pojavi? Teško.

Poslednjih godina broj banaka se smanjio, velike banke su progutale male, ali nisu zadržale njihovu prodajnu mrežu. Sve se svodi na onaj dobro poznati odgovor koji glasi: banke imaju pravo na to u skladu sa svojom poslovnom politikom. A ako smo svedoci da su banke u 2023. godini zaradile rekordnih milijardu evra i da su za godinu dana uvećale dobit za više od 30 odsto, jasno je da je njihova politika što veći dobit, uz, podrazumeva se, što manje troška.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) na novinarsko pitanje kažu da kanali komunikacije sa klijentima i način pružanja usluga kao i do sada zavise od poslovnih politika banaka, pri čemu razvoj digitalnog i elektronskog bankarstva predstavlja samo dopunu tradicionalnim vidovima komunikacije i postojećim uslugama u bankama. Kao i do sada, najveći broj banaka (ne i one koje svoj poslovni model zasnivaju na digitalnom bankarstvu od osnivanja) i dalje imaju ekspoziture u kojima je moguće vršiti isplate i uplate.

- Proces digitalizacije nije u značajnoj meri uticao na poslovne politike banaka, kao ni na broj filijala i zaposlenih u bankama. Konkretno, poredeći period od deset godina broj filijala se smanjio za 559, sa 1.903 u februaru 2014. godine na 1.344 u februaru 2024. godine, dok se broj zaposlenih na nivou bankarskog sektora u istom periodu smanjio sa 25.737 takođe u februaru 2014. godine na 21.938 u februaru 2024. godine - odgovaraju u NBS.

Kako navode, u Srbiji trenutno posluje 20 banaka. Za proteklih deset godina broj banka se smanjio za devet. U februaru 2014. bilo je 29 banaka. 

- Imajući u vidu navedeno, može se reći da je promena broja poslovnica, kao i broja zaposlenih, u određenoj meri posledica promena broja banaka, odnosno procesa konsolidacije. Promene u broju banaka koje posluju ovde pre svega odražavaju razvijenost i dinamiku domaćeg tržišta, što predstavlja još jednu potvrdu ostvarenih rezultata i kredibiliteta bankarskog sistema i NBS kao supervizora i regulatora tog sistema. Zahvaljujući regulatornim i nadzornim merama i aktivnostima NBS, ukrupnjavanje banaka nije dovelo do smanjenja kvaliteta finansijskih usluga koje banke pružaju građanima i privredi, već je, naprotiv, doprinelo većoj efikasnosti i unapređenju kvaliteta proizvoda i usluga, kao i većoj otpornosti bankarskog sektora, a samim tim i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema -  kažu u NBS.

Kao i do sada, oni će, kako navode, i ubuduće nastojati da banke, pored održanja stabilnosti svoga poslovanja i poboljšanja kvaliteta svojih usluga, dodatnu pažnju posvete daljem obezbeđenju dugoročno održivog poslovnog odnosa s klijentima.

U EU klijenti ostaju u istoj banci dvostruko kraće nego ranije

U Evropskoj uniji je u periodu od 2008. do 2022. broj zaposlenih na "tradicionalnim” radnim mestima u banci smanjen za oko četvrtinu, a istovremeno je u IT sektoru u bankama broj novozaposlenih rastao u proseku osam odsto godišnje, pokazuju rezultati istraživanja, ali i da klijenti ostaju u istoj banci dvostruko kraće nego ranije, prenosi Tanjug.

To je posledica ubrzane digitalne transformacije kroz koju prolaze sve industrije, pa tako i bankarska.

Prepoznata su dva ključna izazova: kontinuirani nedostatak osoblja i stručnjaka koji će u bankarskom sektoru nastaviti da se pogoršava, ali i sve veća očekivanja postojećih zaposlenih.

Izvor: Srbija Danas/Politika/Jovana Rabrenović/M.A.