fbpx
Skip to main content
Kina i Amerika

"EKONOMSKI TAJFUN" KOJI ĆE IZGURATI AMERIKU SA TRONA: Koliko dugo SAD može da se bori protiv Kine?

Foto: Shutterstock
Kineski projekat "Put svile" je omogućio prodor kineskih investicija širom sveta razvijajući infrastrukuru u drugim državama.

Sjedinjene Američke Države već više od dve decenije Kinu gledaju kao glavnog konkurenta na svetskoj ekonomskoj sceni. Nezaustavljiv rast Kine najviše se primetio tokom recesija koje potresaju zapadne ekonomije. Kina od reformi 80-tih godina, koje su otvorile privredu i privukle veliki broj stranih kompanija, od kojih su kinezi vešto skupljali znanja i tehnologiju, dovele su do toga da je kineska ekonomija najstabilnija i najmanje podložna recesijama zbog velikog domaćeg tržišta i sve jače srednje klase.  

Reforme koje je predvodio Deng Ksiaoping nakon smrti Mao Ce Tunga su bile usmerene na smanjenje nestašica hrane i poboljšanje životnog standarda dozvoljavanjem seljacima da sami obrađuju zemlju. Uspostavljanjem diplomatskih veza sa kraja sedemdesetih sa Sjedinjenim Američkim Državama otvorila su se vrata Kine za strane investicije. Zbog velike radne snage, izuzetno niske cene rada i malih troškova zakupa zapadne kompanije su pohrlile u Kinu. Gotovo da nema nijedne velike svetske kompanije koja nije deo svoje proizvodnje ili celu svoju proizvodnju preselila u Kinu u poslednjih 40 godina.  

Dodatni zamajac privrednom rastu je došao pristupanjem Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kada za kinesku robu važe ista pravila, kao i za sve ostale članice i kada se zemlje nisu više mogle braniti od kineske robe podizanjem visokih carina. 

Kina i Amerika
Foto: Shutterstock

Prema podacima Londonske škole ekonomije i političkih nauka, kineski izvoz 1978. godine iznosio je 10 milijardi dolara, što je manje od jedan odsto vrednosti ukupne trgovine u svetu. Do 1985. godine, izvoz je dostigao sumu od 25 milijardi dolara, a manje od dve decenije kasnije, čak 4,3 biliona dolara, te je Kina tako postala najveća zemlja na svetu po trgovini.

Siromaštvo odlazi u prošlost 

Ekonomske reforme su poboljšale životni standard i zbog toga danas više od 850 miliona Kineza živi iznad granice siromaštva, a zemlja je na odličnom putu da apsolutno iskoreni siromaštvo u narednim godinama. Stvorena je najveća srednja klasa na svetu koja je ogroman konzument roba i usluga i koja predstavlja najveći oslonac u periodima recesija koje pogađaju svetsku privredu. Kina se brani od recesija izuzetno uspešno jer ima dovoljno jako sopstveno tržište koje periodi smanjenja tražnje na svetskom  nivou ne mogu da uzdrmaju do te mere da kineski rast bude negativan. 

Američke i ostale zapadne kompanije su zbog profita pohrlile u Kinu i pogurale kineski rast, dok su Kinezi to maksimalno iskoristili dobijajući najnovije tehnologije iz zapadnih zemalja i razvijajući sopstvene proizvode koji su kopije zapadnih. Cene kineskih kopija, a kasnije i naprednih sopstvenih tehnoloških rešenja su dosta niže od zapadnih i počele su da preplavljuju kako domaće tako i svetsko tržište. 

Poredeći ekonomiju Sjedinjenih Američkih Država i Kine od 2000. godine do danas može se videti realan kineski rast i razvoj. Pre 20 godina kineska ekonomija je bila skoro 10 puta manja od američke, dok je sada samo 30 posto manja, a očekivanja su da će ih stići u narednih desetak godina. 

 

grafički prikaz

 

Upravo ta bojazan je značajno doprinela da Tramp pobedi na izborima i postane američki predsednik, bojazan od Kine i Meksika koji im kradu radna mesta. Prva stvar koju je Tramp uradio kada je došao na vlast je bilo napuštanje pregovora o trgovinskom sporazumu između pacifičkih zemalja pod nazivom Transpacifičko partnerstvo koje je trebalo da bude najveća zona slobodne trgovine na svetu. Transpacifičko i transatlansko partnerstvo je bila Obamina ideja koja bi liberalizovala trgovinu u svetu i pustila “nevidljivu ruku” na tržištu da deluje u skladu sa načelima slobodne trgovine i fer tržišne utakmice, ali ekonomska integracija je najpravednija između zemlja koje su iste po veličini (ekonomskoj snazi, prirodnim bogatstvima, nivou tehnološkog razvoja i broju stanovnika).

Ukoliko postoji velika disproporcija u međusobnim odnosima prilikom kreiranja ekonomske integracije dolazi do toga da moćnija zemlja ima mnogo više koristi od ekonomske integracije od slabije razvijene zemlje. Amerika nije uspela da kreira ni zonu slobodne trgovine između dve Amerike početkom 21. veka zbog odbijanja zemlja Latinske Amerike da podrže inicijativu i napuštanja pregovora. 

Na krilima slobodne trgovine

Kina nije odustala od slobodne trgovine i nastavila je pregovore u izmenjenom formatu i zajedno sa 10 zemalja jugoistočne Azije, Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Novim Zelandom formira najveći sporazum o slobodnoj trgovini na svetu pod imenom Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo. Sporazum će Kini, kao najvećoj i najjačoj zemlji sporazuma doneti veliku prednost u tom delu sveta i pretiće da istisne kako Ameriku tako i druge zemlje i da im smanji učešće u trgovinskoj razmeni sa zemljama potpisnicama Sporazuma. 

Kineski projekat "Put svile" je omogućio prodor kineskih investicija širom sveta razvijajući infrastrukuru u drugim državama. Dajući milijarde dolara investicija u izgradnju putne i železničke infrastrukture, u izgradnju luka, u investicije u prirodna bogatstva drugih zemlja, Kina dodatno ojačava svoju poziciju u svetu.

Tramp je napuštajući pregovore o formiranju zone slobodne trgovine želeo da spreči dalji razvoj uticaja Kine, ali je pitanje da li je realno da Amerika ikada više bude toliko nadmoćna u odnosu na Kinu. Bajden je nastavio Trampovu politiku prema Kini i na poslednjem samitu G7 je zajedno sa ostalima predložio zapadni program "Put svile" pod nazivom "izgradimo bolje", koje bi finansirale zemlje Zapada, a podrazumevao bi investicije u infrastrukuru širom sveta kako bi se sprečio razvoj kineskog uticaja. 

Kineski virus koji je "razboleo" ekonomiju

Epidemija korona virusa je počela u Kini, ali je ona uspešno suzbila prvi nalet i stavila je pod kontrolu, ali se virus proširio po celom svetu što se prošle godine odrazilo drastično na privredni rast. Većina zemalja je tokom 2020. godine zabeležila negativne stope privrednog rasta, a mnoge i dvocifren pad svog bruto društvenog proizvoda. Kina je i u takvoj situaciji uspela na kraju da ostvari pozitivne stope rasta i dodatno poraste. Ove godine predviđa se izuzetan privredni rast za celu svetsku privredu, prognoze se da se Amerika nikad bolje ne oporavlja, ali ono što ekonomiste posebno zabrinjava je visoka stopa inflacije koja je tokom marta visoka i uzrokovana rastom cena nafte i rastom cena hrane.

Cena nafte je tokom 2020. godine pala na najnižu vrednost, ali se ove godine oporavlja i vratila se na cenu pre krize što je podiglo cene svih ostalih proizvoda. Takođe, oporavak zemlja usled nedostatka vakcina nije ravnomeran tako da su pojedine zemlje i dalje pod određenim restrikcijama što otežava ekonomski oporavak. 

Nekada je Sovjetski savez vodio bitku sa SAD oko dominacije u svetu, ali je to mesto sada preuzela Kina i kako sada trenutno izgleda i kakve su trenutne prognoze svetskih ekonomista Kina će u narednom periodu postati najveća svetska ekonomija.

 

RAST BDP-a od 2016. do 2021. godine

 

 

Pored ekonomskog rasta Kina radi i na povećanju nataliteta i dozvolila je da porodice imaju i po troje dece, a do koju godinu su smeli da imaju samo jedno. Amerika je od samog nastanka imala veliku moć privlačenja najboljih pojedinaca iz celog sveta, što joj je omogućilo i veliki tehničko-tehnološki napredak, jer su najbolji umovi iz celog sveta odlazili u Ameriku kako bi tamo razvijali svoje ideje.

Druga prednost Amerike je "melting pot" ili "lonac za topljenje naroda i narodnosti", koji je omogućavao svakom strancu koji dođe u Ameriku da bude Amerikanac, da se oseća kao Amerikanac i da se ostali Amerikanci prema njemu odnose kao prema Amerikancu. Dolaskom Trampa radilo se dosta na zaustavljanju migracija iz drugih delova sveta. Da li će Amerika sa Bajdenom  opet otvoriti svoja vrata ostaje da se vidi i pitanje je koliko dugo će najbolji odlaziti u Ameriku, a ne u Kinu, iako već idu masovno u Kinu, ali ne toliko kao u Ameriku.

Danas u trećem milenijumu znanje je vrednost, a ne prirodna bogatstva ili brojnost populacije, jer jedni materijali menjaju druge, a ljude menjaju mašine, ali nedostatak znanja ne može tako lako da se nadoknadi.  

 

Vremenska prognoza
Slaba kiša
5 Beograd