"ЕКОНОМСКИ ТАЈФУН" КОЈИ ЋЕ ИЗГУРАТИ АМЕРИКУ СА ТРОНА: Колико дуго САД може да се бори против Кине?

Сједињене Америчке Државе већ више од две деценије Кину гледају као главног конкурента на светској економској сцени. Незаустављив раст Кине највише се приметио током рецесија које потресају западне економије. Кина од реформи 80-тих година, које су отвориле привреду и привукле велики број страних компанија, од којих су кинези вешто скупљали знања и технологију, довеле су до тога да је кинеска економија најстабилнија и најмање подложна рецесијама због великог домаћег тржишта и све јаче средње класе.  

Реформе које је предводио Денг Ксиаопинг након смрти Мао Це Тунга су биле усмерене на смањење несташица хране и побољшање животног стандарда дозвољавањем сељацима да сами обрађују земљу. Успостављањем дипломатских веза са краја седемдесетих са Сједињеним Америчким Државама отворила су се врата Кине за стране инвестиције. Због велике радне снаге, изузетно ниске цене рада и малих трошкова закупа западне компаније су похрлиле у Кину. Готово да нема ниједне велике светске компаније која није део своје производње или целу своју производњу преселила у Кину у последњих 40 година.  

Додатни замајац привредном расту је дошао приступањем Кине Светској трговинској организацији, када за кинеску робу важе иста правила, као и за све остале чланице и када се земље нису више могле бранити од кинеске робе подизањем високих царина. 

Према подацима Лондонске школе економије и политичких наука, кинески извоз 1978. године износио је 10 милијарди долара, што је мање од један одсто вредности укупне трговине у свету. До 1985. године, извоз је достигао суму од 25 милијарди долара, а мање од две деценије касније, чак 4,3 билиона долара, те је Кина тако постала највећа земља на свету по трговини.

Економске реформе су побољшале животни стандард и због тога данас више од 850 милиона Кинеза живи изнад границе сиромаштва, а земља је на одличном путу да апсолутно искорени сиромаштво у наредним годинама. Створена је највећа средња класа на свету која је огроман конзумент роба и услуга и која представља највећи ослонац у периодима рецесија које погађају светску привреду. Кина се брани од рецесија изузетно успешно јер има довољно јако сопствено тржиште које периоди смањења тражње на светском  нивоу не могу да уздрмају до те мере да кинески раст буде негативан. 

Америчке и остале западне компаније су због профита похрлиле у Кину и погурале кинески раст, док су Кинези то максимално искористили добијајући најновије технологије из западних земаља и развијајући сопствене производе који су копије западних. Цене кинеских копија, а касније и напредних сопствених технолошких решења су доста ниже од западних и почеле су да преплављују како домаће тако и светско тржиште. 

Поредећи економију Сједињених Америчких Држава и Кине од 2000. године до данас може се видети реалан кинески раст и развој. Пре 20 година кинеска економија је била скоро 10 пута мања од америчке, док је сада само 30 посто мања, а очекивања су да ће их стићи у наредних десетак година. 

Управо та бојазан је значајно допринела да Трамп победи на изборима и постане амерички председник, бојазан од Кине и Мексика који им краду радна места. Прва ствар коју је Трамп урадио када је дошао на власт је било напуштање преговора о трговинском споразуму између пацифичких земаља под називом Транспацифичко партнерство које је требало да буде највећа зона слободне трговине на свету. Транспацифичко и трансатланско партнерство је била Обамина идеја која би либерализовала трговину у свету и пустила “невидљиву руку” на тржишту да делује у складу са начелима слободне трговине и фер тржишне утакмице, али економска интеграција је најправеднија између земља које су исте по величини (економској снази, природним богатствима, нивоу технолошког развоја и броју становника).

Уколико постоји велика диспропорција у међусобним односима приликом креирања економске интеграције долази до тога да моћнија земља има много више користи од економске интеграције од слабије развијене земље. Америка није успела да креира ни зону слободне трговине између две Америке почетком 21. века због одбијања земља Латинске Америке да подрже иницијативу и напуштања преговора. 

Кина није одустала од слободне трговине и наставила је преговоре у измењеном формату и заједно са 10 земаља југоисточне Азије, Јапаном, Јужном Корејом, Аустралијом и Новим Зеландом формира највећи споразум о слободној трговини на свету под именом Регионално свеобухватно економско партнерство. Споразум ће Кини, као највећој и најјачој земљи споразума донети велику предност у том делу света и претиће да истисне како Америку тако и друге земље и да им смањи учешће у трговинској размени са земљама потписницама Споразума. 

Кинески пројекат "Пут свиле" је омогућио продор кинеских инвестиција широм света развијајући инфраструкуру у другим државама. Дајући милијарде долара инвестиција у изградњу путне и железничке инфраструктуре, у изградњу лука, у инвестиције у природна богатства других земља, Кина додатно ојачава своју позицију у свету.

Трамп је напуштајући преговоре о формирању зоне слободне трговине желео да спречи даљи развој утицаја Кине, али је питање да ли је реално да Америка икада више буде толико надмоћна у односу на Кину. Бајден је наставио Трампову политику према Кини и на последњем самиту Г7 је заједно са осталима предложио западни програм "Пут свиле" под називом "изградимо боље", које би финансирале земље Запада, а подразумевао би инвестиције у инфраструкуру широм света како би се спречио развој кинеског утицаја. 

Епидемија корона вируса је почела у Кини, али је она успешно сузбила први налет и ставила је под контролу, али се вирус проширио по целом свету што се прошле године одразило драстично на привредни раст. Већина земаља је током 2020. године забележила негативне стопе привредног раста, а многе и двоцифрен пад свог бруто друштвеног производа. Кина је и у таквој ситуацији успела на крају да оствари позитивне стопе раста и додатно порасте. Ове године предвиђа се изузетан привредни раст за целу светску привреду, прогнозе се да се Америка никад боље не опоравља, али оно што економисте посебно забрињава је висока стопа инфлације која је током марта висока и узрокована растом цена нафте и растом цена хране.

Цена нафте је током 2020. године пала на најнижу вредност, али се ове године опоравља и вратила се на цену пре кризе што је подигло цене свих осталих производа. Такође, опоравак земља услед недостатка вакцина није равномеран тако да су поједине земље и даље под одређеним рестрикцијама што отежава економски опоравак. 

Некада је Совјетски савез водио битку са САД око доминације у свету, али је то место сада преузела Кина и како сада тренутно изгледа и какве су тренутне прогнозе светских економиста Кина ће у наредном периоду постати највећа светска економија.

Поред економског раста Кина ради и на повећању наталитета и дозволила је да породице имају и по троје деце, а до коју годину су смели да имају само једно. Америка је од самог настанка имала велику моћ привлачења најбољих појединаца из целог света, што јој је омогућило и велики техничко-технолошки напредак, јер су најбољи умови из целог света одлазили у Америку како би тамо развијали своје идеје.

Друга предност Америке је "мелтинг пот" или "лонац за топљење народа и народности", који је омогућавао сваком странцу који дође у Америку да буде Американац, да се осећа као Американац и да се остали Американци према њему односе као према Американцу. Доласком Трампа радило се доста на заустављању миграција из других делова света. Да ли ће Америка са Бајденом  опет отворити своја врата остаје да се види и питање је колико дуго ће најбољи одлазити у Америку, а не у Кину, иако већ иду масовно у Кину, али не толико као у Америку.

Данас у трећем миленијуму знање је вредност, а не природна богатства или бројност популације, јер једни материјали мењају друге, а људе мењају машине, али недостатак знања не може тако лако да се надокнади.