ŠTA SE DEŠAVA SA SRPSKIM TURISTIČKIM AGENCIJAMA? Putovanja su i dalje moguća, ali jedna stvar se neće dopasti građanima
Naime, resorno ministarstvo najavilo je da neće oduzimati licence za rad agencijama dok se ne reši problem oko garancija putovanja, ali čini se da rešenje nije baš "iza ugla".
U prevodu, sada preko agencije možete da kupite pojedinačne karte za autobuski ili avio prevoz, kao i da rezervišete smeštaj u hotelima sa kojima agencije imaju poslovno-tehničku saradnju, ali ne i da uplatite ceo aranžman (rezervacija-prevoz-smeštaj). Tako će biti sve dok turističke agencije ne budu ponovo imale validne garancije putovanja.
PELET SVE VIŠE TRAŽEN: Ugalj i dalje dominantan među čvrstim gorivima, drva "idu" standardno dobro
"Srbija dobija osam milijardi evra u grantu od EU, 20 milijardi kroz projekte" Vučić najavio značajne investicije
Vlada Srbije na inicijativu Ministarstva privrede objaviće još jedan POZIV za razvoj preduzetništva
Kako je izjavio ministar Rasim Ljajić, u ministarstvo je stigao zvanični predlog koji uključuje proceduru izdavanja bankarskih garancija i njihovog aktiviranja, ali je ostalo još da se reši ko bi bio takozvani "titular" garancije, odnosno ko bi ih aktivirao u slučaju nesolventnosti agencija.
- O tome razgovaramo sa Privrednom komorom Srbije i udruženjima turističkih agencija, kao mogućim korisnicima garancija - rekao je Ljajić.
Ipak, iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) navode da rešenje nije tako jednostavno i da nije problem samo ko će biti titular garancije.
- Titular mora biti konsolidator, a šta to konkretno znači – kada se aktivira bankarska garancija, mi bismo morali da pozovemo sve oštećene da se jave sa dokumentacijom, da proverimo u kojoj meri je ko oštećen, ko je koliko uplatio, kolika je ukupna šteta... Zatim mora da se proveri validnost dokumentacije i kada dođemo do ukupnog broja oštećenih odredi koji je to identičan iznos koji treba isplatiti ljudima. Ima tu dosta posla i to bi značajno povećalo troškove bankarske garancije - objašnjava Aleksandar Seničić, direktor JUTA, uz napomenu da za ovu priliku moraju da se naprave i pravilnici koji bi vrlo jasno precizirali kako se prikuplja dokumentacija, kako se određuje njena validnost.
On dodaje da su i sami bankari naveli da im je potrebno bar 3 meseca da prilagode svoje procedure i protokole.
Uvećani troškovi sigurno bi se, makar delimično, prelili i na cene aranžmana koje agencije nude svojim putnicima. Dakle, turisti bi morali da računaju na skuplja putovanja.
Osiguranje, ipak, najbolje rešenje?
Ministar Ljajić je juče najavio i da će predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u petak održati sastanak sa pojedinim osiguravajućim kućama, koje su izrazile spremnost da nastave sa izdavanjem polisa osiguranja turističkim agencijama. On je optimista i veruje da može da se napravi pomak i približi se rešenju koje bi bilo u interesu osiguravača, turističkih agencija, a naročito putnika.
I turističke agencije su još uvek optimistične kada je reč o eventualnom produžetku saradnje sa osiguravajućim kućama. Nadaju se za početak makar aneksu, odnosno produžetku polisa do kraja godine, a ponavljaju i predlog koji je, kako kažu, bio aktuelan nekoliko godina i podrazumeva obračun premije osiguranja prema veličini, odnosno prometu agencija.
- Ako dobijemo to dodatno vreme, želimo da pregovaramo i sa državom o promeni pravilnika za garancije, jer smatramo da trenutno nije realno imati tolike garancije putovanja, kao i depozite. U situaciji kada je izražen problem likvidnosti, a turistički sektor visoko rizičan u celom svetu, bilo bi dobro da država odredi minimum, odnosno najnižu osiguranu sumu, a da osiguravači zatim mogu sami da podižu limite i da sami procene koliku garanciju će dati kojoj agenciji - pojašnjava Aleksandar Seničić.
On ponavlja da agencije žele da sednu sa svim partnerima u ovom procesu i da nađu zajednički jezik, jer je jasno da postoji veliki rizik, kao i da ne košta svakoga isto, velike i male agencije.
Modeli svuda isti, cifre različite
Modeli garancija putovanja su svuda manje-više isti, navodi Aleksandar Seničić, i uglavnom su to polise osiguranja. Ipak, prema njegovim rečima, ni u jednoj zemlji ne postoji ni blizu ovoliki iznos kao u Srbiji.
- U Bugarskoj je to oko 120.000 evra, u Crnoj Gori je polisa na 30.000, a bankarska garancija na 15.000 evra, dok se u Hrvatskoj obračunava po prometu agencije, ali je minimalno 50.000 evra. U Češkoj, na primer, minimum je takođe 50.000, ali cifre mogu da idu i do milion evra, jer osiguravajuće kuće procenjuju rizičnost agencija na osnovu prometa, ostvarenog prihoda i plaćenog poreza prema državi - ističe Seničić.