ISPOVEST AZILANTA IZ KRNJAČE: Krenuo sam za boljim životom, a ostao sam bez žene (FOTO)
“Morao sam da bežim od rata, od Boko Harama. Bombardovali su mi kuću i nisam imao gde“, počinje svoju priču Selestin iz Nigerije koji je rešio da spas potraži u bilo kojoj evropskoj zemlji.
U Srbiji je tek dva dana, ali je zadovoljan uslovima obezbeđenim u Centru za azil u Krnjači. Jedino što zamera je nedovoljna količina hrane i nedostatak medicinske pomoći.
"Ovde je ok. Dobri su uslovi, samo nema dovoljno hrane. Došao sam bolestan, ali još uvek nisam dobio lekove. To mi je veliki problem. Zaista mi je potrebna lekarska pomoć. Pitali smo ih, ali su rekli da za sada nema", priča Selestin.
Centar tvrdi da postoje svi uslovi za život u azilu
Nadležni u Centru međutim tvrde da je tražiocima azila obezbeđeno sve što im je neophodno, od smeštaja i hrane do neophodne lekarske pomoći.
Na put za boljim životom pošao je sam. Porodicu je ostavio u jako lošoj situaciji gde svakodnevno nastrada veliki broj ljudi. Tamo više ne može ni da se živi, priča Nigerijac. Zajedno sa suprugom rešio je da napusti domovinu. Ipak, okolnosti su ih razdvojile već na prvoj granici.
"Moja žena je otišla u susednu zemlju, a ja sam rešio da krenem dalje, tako da smo se razdvojili“. Od tada sa njom i ostatkom porodice jako teško komunicira, jer nema pristup internetu da bi mogao da ih kontaktira.
Put od Nigerije do Srbije trajao je pune tri nedelje, ali bi voleo da ga zaboravi.
"Bilo je jako rizično i teško. Od Makedonije sam pešačio, a kada bi pala noć spavali smo u žbunju. Mnogo smo se smrzavali. Tek posle tri nedelje sam došao do srpske granice", priča Selestin.
Bez ideje za budućnost, novca i porodice, Nigerijac se upustio u put na koji ne zna šta ga sve čeka. Kuda će, nije ni sam siguran.
"Za sada, policija nam je dala papire da ostanemo ovde. Voleo bih da mogu da nađem posao u Srbiji, da moja žena može da dođe i bude sa mnom. Ako se to ne desi, stvarno ne znam kuda ću dalje", završava svoju priču Selestin.