BITKA ZA NEŽNIJI POL: Žene su i dalje na položajima ispod muškaraca

Pogledajte oko sebe, obratite pažnju na važne državne institucije, tačnije na mesta na kojima se donose važne odluke i videćete da li tu ima žena i u kojoj meri ih ima. Srbija broji oko 53% ženske populacije, a od toga je vrlo mali broj na rukovodećim mestima.

Iako se na prvi pogled čini da su žene zastupljene u medijima, njihova uloga se često svodi na majke, porodične žene ekonomski zavisne od jačeg pola, simbol seksualnog objekta ili eventualno žene u ulozi novinarke reporterke, kulturološkinje, modne dizajnerke. I tu se nabrajanje njihovih profesija može završiti.

Novinarka nedeljnika "Vreme", Tamara Skrozza, čija je životna stručnost (ne)dominacija žena u javnoj sferi, ističe da novinarstvo važi za profesiju u kojoj radi više žena, ali da na uredničkim i direktorskim pozicijama ipak stižu uglavnom muškarci.

"I ne samo u novinarstvu, generalno za sva važna socijalna pitanja, vi možete zapaziti da su muškarci sagovornici koji se više pitaju i čija se mišljenja više uvažavaju", objašnjava Skrozza. Ona navodi da su muškarci čvršće ruke, sposobniji, intelektualniji i kao takvi mogu doneti više moći i novca. Mesta koja oni zauzimaju su u politici, nauci, pravu i ekonomiji.

Od patrijarhalnog društva važi mišljenje da su žene imale samo reproduktivnu funkciju i ulogu pružanja podrške svom muškarcu u javnim poslovima. Žene nisu bile zainteresovane da se obrazuju, tako da su u svim ostalim sferama postale neprimetne.

Uloga urednika i direktora zahteva dosta rada i zanemarivanja porodice, pa iz tih razloga žene novinarke vrlo često u početku odustaju od tih mesta. S druge strane, i kod šefova se javlja antagonizam i strah da će nekada žena poželeti da se okrene familiji i stoga će biti prinuđen da nađe zamenu. I zato, kada za uredničko mesto mora birati između sposobne novinarke i sposobnog novinara, gotovo uvek će se odlučiti u korist muškarca.

Medijska slika žena je stereotipna i ponižavajuća. Tu činjenicu potvrđuje i predstavnica feminističkog kulturnog centra "BeFem", Jelena Višnjić, koja kao glavne razloge za to navodi nasilje u porodici, uticaj crkve na život u Srbiji, patrijarhalno definisanje ženske seksualnosti i siromaštvo.

"Muskarci puštaju žene u određenu profesiju tek u onom trenutku kada ta profesija više nije profitabilna", objašnjava Višnjićeva. Žene su ušle u novinarstvo tek onda kada je ono prestalo da bude moćna profesija, kao sto je bilo u SFRJ. Plate su vrlo siromašne, a žene rade najslabiji plaćen novinarski posao. To i te kako ima veze sa polom. 

Iskustva su pokazala da muškarci najbolje raspolažu moćim i odgovornim funkcijama, jer se žene smatraju emotivnijim i ne bi mogle da postignu tako dobar dogovor kao sto to ume jači pol. "Muškarci su mnogo solidarniji, i u kafanama su oni ti koji prave paktove o poslovima i napredovanju, dok žene za to vreme, kao potlačene, naporno rade ili u redakciji ili kod kuće. Skoro je nemoguće da neko poznaje ženu – novinarku koja, dok ispija viski sa političarima, donosi bitne odluke", objasnjava urednica portala Pescanik.net, Svetlana Lukić.

Smatra se da žene, u obavljanju bitnih funkcija, nemaju snagu da se izbore sa uticajem političkih stranaka, pa se to navodi kao još jedan razlog nezastupljenosti žena u javnim sferama.

Global Media Monitoring Project je 2013. godine izvršilo istraživanje rodne ravnopravnosti u javnim sferama, na osnovu kojeg je zaključeno da svega 19% zena ima u politici, 20% u ekonomiji, 60% novinarki koje čitaju vesti, 52% reporterki, a s druge strane profesije lekara broje 69% muškaraca, 89% političara i 83% pravnika. Takođe, Odsek za medijske studije je 2008. godine, istraživanjem, zaključilo da, i pored pravila da je na izbornim listama bilo minimalno 1/3 zena, nijedna od njih nije učestvovala u kampanjama, već samo u dekorativnoj ulozi.

Teme u kojima su žene dominantne su kultura, ljubav, mir i kolumna, tačnije onaj romantičarski novinarski oblik u kojem su one imale potpunu slobodu da ispolje svoje emocije.  

Urednica jednomesečnog magazina "Gracia", a nekadašnja urednica nedeljnika "NIN" i "Vreme", Svetlana Preradovic ističe da sa emancipacijom žena raste i ženska štampa. Ženski magazini teže da pomognu ženama da izgrade samosvest, ali se trude i da poruše sve njihove patrijarhalne uloge.

"S jedne strane, oni se bave problemima ženskog fizičkog izgleda, savetujući konstantno ulepšavanje i uklanjajući pojam "domaćica", ali sa druge strane, podižu ženski moral i nude im dobru muziku, knjige, filmove i mnoge savremene trendove sa kojima su muškarci vec upoznati", objasnjava Preradovićeva. 

Uprava za rodnu ravnopravnost je 2013. godine donela Vodič za rodno osetljiv pristup u medijima, koji se bavi svim aspektima medijskog života - od obrazovanja u medijima, preko zapošljavanja, pa do primene rodno osetljivog jezika. Izbegavaju se stereotipi o ženama, i tako se stvara pravičnije društvo i poštovanje svih građana. Ideja je da se o ovoj temi postigne širi konsenzus u medijima, kako bi se problem aktivnije rešavao, mada za sada još uvek nema drastičnog pomaka. 

Glavna i odgovorna urednica niške TVS, Slađana Ostojić, je, za jedne niške novine, objasnila da je tokom svoje karijere nailazila na mnoge predrasude. Kao veliku prednost žena vidi "veći stepen inventivnosti", kao i "brzinsko razmišljanje", što je preko potrebno baš u novinarstvu. "Mnogo puta sam čula kako je ono profesija za devojke bez dece i bez braka. Ako neko ima volju i svim srcem radi svoj posao, to neće biti nikakva prepreka u porodičnom životu". 

Donet je zajednički zaključak da se ovaj problem može rešiti samo konstantnim obrađivanjem ovakvih tema i borbom žena za fakultetsko obrazovanje. Ljudi bi trebalo da se dele po kvalitetima, a ne po polu. Kao prvi korak ka rešenju jeste upotreba rodno ravnopravnog jezika, jer zašto bi se žena u novinarstvu nazivala "novinarom", a ne "novinarkom"?