fbpx
Skip to main content
vršnjačko nasilje

ČETIRI GODINE IZLAZIM NA ULICU KAO DA SAM GOLA: Njoj niko nije rekao da Fejs nije lična stvar!

Foto: SD/ilustracija
Ova tinejdžerka nije znala da sve što postavi na Fejsbuk, može da postane javno, i zato je postala žrtva vršnjačkog nasilja na najgori mogući način

Ana Mirković

konsultantica na UNICEF-ovom
projektu “Biraj reči, hejt spreči“

Ana Mirkovic
Foto: Srbija Danas

 1% dece trpi nasilje

 1% je dece agresora

 70% dece je videlo da se nasilje dešava

Dakle, dve trećine je dece koja vide nasilje ne reaguju, jer ne znaju kako, najčešće jer se boje za sopstvenu bezbednost.

Fejsbuk je najpopularnija socijalna mreža u Srbiji, i većina mladih poseduje nalog na njemu. Nažalost, to ga čini mestom na kome je današnja omladina izložena mnogim opasnostima.

“Rekla mi je, tada, da četiri godine izlazi na ulicu kao da je gola i kao da svi gledaju u nju jer zna da negde postoji trag da je ona nekada nešto neprimereno postavila i ne zna ko je sve to video“, priča Ana Mirković konsultantica na projektu Unicefa, Telenora i Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja “Biraj reči, hejt spreči“ koji se bavi prevencijom digitalnog nasilja kod dece.

"Sa njom sam razgovarala kada je imala 17 godina, a samo 13 kada su se pojavile njene fotografije. Ona nije imala osnovne informacije i nekog ko će joj objasniti da informacije i fotografije koje pošaljete i u nečiji inboks na Fejsbuku nisu uvek potpuno lične. Takođe mi je ispričala da svaki put kada se upozna sa nekim razmišlja o tome da li je neko video te njene slike“, kaže Ana Mirković objašnjavajući kakve sve posledice može da ostavi na nekog digitalno nasilje.

Posledice su dalekosežne i osoba se nosi sa traumama jako dugo, a razmišljanje o posledicama može da dovede do toga da se ljudi zapitaju šta smeju, a šta ne smeju da postavljaju na društvene mreže.

“Žrtva gubi samopouzdanje, entuzijazam, povlači se, ima loše rezultate, osećaj niže vrednosti koji može da izazove frustracije, a potom i komplekse koji mogu da traju ceo život“, kaže Mirković.             

ALARMANTNO: Samo 1 posto mladih se obrati roditeljima ili nastavnicima za pomoć!

“Žrtva se oseća jako nezaštićeno. Mladi ljudi nisu dovoljno informisani o načinu kako da se zaštite, ne znaju kako niti od koga da zatraže pomoć. Ako se obrate roditeljima, oni će reći: 'Isključi taj Fejsbuk! Lepo sam ti rekao da ti ništa dobro neće doneti' ili će mu isključiti Internet. Ako se obrate nastavnicima koji nemaju dovoljno uvida u to koliko je sve to strašno, najčešće će reći: 'Jao, koliko gubite vremena na tom Fejsbuku. Što ne čitate lektiru'. Ako se obrate školskom psihologu ili pedagogu, oni će početi to da istražuju na neki formalniji način, a proces se dešava i svakog trenutka poprima sve veće razmere“, kaže Mirković i dodaje da smatra da je glavni problem to što mladi ljudi ne znaju kome da se obrate.             

Kako objašnjava, samo jedan odsto njih se obrati roditeljima ili nastavnicima za pomoć:

“I sad oni ne znaju šta da rade. Mogu da pitaju nekog od drugara, ali on je u istoj poziciji. Njima je dat Internet od rođenja, svi ga koriste, ali im niko nikada nije dao savet kako da se zaštite od opasnosti. Za sve ostalo dobili su neki savet od roditelja dok za Internet i za Fejsbuk oni nemaju nikakav savet. Roditelji ne percipiraju to kao potencijalni izvor problema i onda oni i ne prepoznaju roditelje kao potencijalne savetnike u procesu dešavanja tog nasilja“, kaže Mirković.

Jedan odsto dece trpi nasilje, isto toliki je procent agresora, a 70 odsto dece je videlo da se nasilje dešava, ali mali broj na njega i reagovao. Dakle, živimo u društvu u kome dve trećine dece ignoriše nasilje, jer ne znaju kako da reaguju, jer se boje za svoju bezbednost, navodi Mirković.

“Vrlo je specifična tema i za razliku od onog oblika nasilja koje krivično može da se tretira, gde vi znate da ćete pozvati MUP gde imaju odeljenje za visoko tehnološki kriminal koje se bavi tim slučajevima, u vršnjačkom nasilju na internetu imate na stotine hiljada dece koja ne znaju koga da pozovu, šta da pitaju, niti kome da se obrate. I to je ono što dodatno otežava i tako komleksnu situaciju“, kaže ona. 

vršnjačko nasilje
Foto: SD/ilustracija

Digitalno je realno, jer pate realne osobe!

“Do pre godinu dana, klinci su mislili da je na Fejsbuku sve dozvoljeno, jer je to neka digitalna sfera, a ne realan život. Sada, nakon svih tih samoubistava, nakon sve te patnje koje prolaze hiljade dece na svetu shvatamo da digitalno jeste realno, jer neke realne osobe pate i neke realne osobe ih zlostavljaju. Sve je vrlo realno, samo je kanal komunikacije specifičan, vidljiv, zauvek pamtljiv“, objašnjava konsultantica na projektu “Biraj reči, hejt spreči“.             

Fejsbuk je medij i sve što tamo stavite je isto kao da ste to objavili na nekom portalu, a sadržaj koji ostavite tamo nije ličan i veoma lako može postati predmet podsmeha i osude široke javnosti.             

Ne postoji ništa što je samo između dve osobe na društvenim mrežama. Imali ste slučaj u Novom Sadu jedne devojčice koja je slala obnažene fotografije svom dečku kao dokaz ljubavi. Oni imaju samo 15-16 godina. I onda oni raskinu, a on je ucenjuje fotografijama koja je ona njemu poslala u inboks. Onda ona prodaje stvari iz svog stana kako bi mu davala novac da on ne bi objavio te fotografije. U jednom trenutku je došla do ivice suicida, pa problem podelila sa roditeljima. Ali do tada se problem uvećao i eskalirao jer nije bilo prisne i iskrene komunikacije u porodici“, kaže Mirković i dodaje da je takođe deljenje šifre za Fejs sa drugaricom ili simpatijom potencijalna opasnost i može ugroziti onog ko takve podatke deli.             

SAVET ŽRTVAMA

Na pitanje šta se savetuje deci koja su bila žrtve digitalnog nasilja, Ana Mirković kaže da postoji čitav terapijski proces kako se osoba vraća da živi sa nečim što je bilo.

Prvo se radi na samopouzdanju, na vraćanju vere u sebe. I radi se na tome da osoba, kao što je radila neki vid ličnog brendinga promovišući neke loše stvari, ili je to neko dugi radio za nju, sada promoviše neke svoje druge kapacitete. Radi se na prevazilaženju tog problema i podizanju samopoštovanja tražeći one kvalitete kod te osobe koji bacaju drugačije svetlo na njenu ličnost. Tada će žrtva nasilja praviti neku svoju zajednicu ljudi koje će skupljati oko tog nekog svog kvaliteta. Važno je da osoba koja je bila žrtva digitalnog nasilja ima pravu osobu koja će je podsetiti i pokazati koje su njene prave vrednosti“, kaže ona.             

SOS telefon
SD

ISTINA KAO IZLAZ IZ PROBLEMA

Kao jedan od koraka prevazilaženja problema Mirković kaže da je to svakako iskrenost:

“Važno je takođe biti iskren u svemu tome. Ako neko pita: 'Da li si ti bila na tim fotografijama?', osoba bi trebalo da odgovori: 'Jesam, ali to je bilo davno. Tad sam bila mlada i naivna. Žao mi je što si na osnovu toga kreirao sliku, ali ću ti pokazati ko sam zapravo'“.             

Pridruži se akciji! 

vršnjačko nasilje
,

#DrugNijeMeta      ŠERUJ DALJE!      #StopVršnjačkomNasilju      ŠERUJ DALJE!

Komentari
Pošalji komentar
Postavljanjem komentara potvrđujete da ste saglasni sa našim uslovima korišćenja i politikom privatnosti.

Pročitajte i:

Vremenska prognoza
Clear sky
8 Beograd