DO SAD NEISPRIČANA PRIČA: OVAKO je protekla prva poseta kralja Petra II Americi (FOTO)
U razgovorima u četiri oka, koji je američki predsednik imao sa kraljem Petrom, odao je priznanje "njegovim hrabrim borcima" i obećao pomoć četničkoj gerili.
Kraljeva poseta Americi započeta je 24. juna 1942. godine prijemom u Beloj kući, koji mu je veoma toplo priredio predsednik Ruzvelt. Dočekan je sa najvišim državnim počastima, koje su čak prevazilazile zvaničan protokol. (Jedna od tih velikih počasti bila je i ta da je visokom gostu dodeljeno da prvog dana prenoći u Beloj kući u sobi u kojoj je spavao bivši predsednik Linkoln.)
Obraćajući se kralju Petru veoma dirljivim rečima, predsednik Ruzvelt je rekao kako je još kao mlad čovek sa velikim interesovanjem i dubokim osećanjem čitao o petstogodišnjoj borbi srpskog naroda za nacionalno oslobođenje i uspostavljanje svoje suverenosti.
Sledeći tu časnu tradiciju Vaših predaka, Vi ste u kritičnom trenutku, zajedno sa Vašim narodom, izabrali put koji su oni uvek sledili, put pravde i odbrane slobode. I tako ste stupili na stranu onih koji se bore za iste krajnje ciljeve, i to u trenutku kada je ta strana bila u teškom položaju, prinuđena na povlačenje.
VELIKANI SRPSKE ISTORIJE BEZ NASLEDNIKA: Plemićke loze koje su se UGASILE
U odgovoru na ovakav prijem, kralj Petar se zahvalio predsedniku Ruzveltu i američkom narodu na razumevanju i moralnoj podršci, koji pokazuju prema borbi i stradanjima njegovog naroda. Štampa je dala ovoj poseti veliki publicitet pišući sa simpatijama i predstavljajući je kao centralni politički događaj.
U razgovorima u četiri oka, koji je američki Predsednik imao sa kraljem Petrom, odao je priznanje "njegovim hrabrim borcima" i obećao pomoć četničkoj gerili.
Veoma nadahnuto, sa dubokim emocijama, kralj je govorio poslanicima američkog Kongresa, rekavši da to telo predstavlja ne samo volju američkog naroda nego i pobornika i zaštitnika ideja i principa "za koje se svi mi borimo".
AMERIKA ZA NJU I NE ZNA: Ova tamnoputa žena htela je mesto predsednika SAD
Nastavio je ovim rečima: "Obrtom okrutne subine, ja nikada nisam bio u mogućnosti da se obratim predstavnicima moga naroda. Nekoliko dana od početka moje vladavine ceo moj narod i institucije bili su izloženi nemilosrdnom uništenju okrutnom invazijom. Stotine i hiljade naših ljudi već je ubijeno u borbi ili su hladnokrvno masakrirani. Mnogi od onih koji nisu ubijeni ili zarobljeni od Nemaca, Italijana, Bugara i Mađara, nastavili su da se bore pod nesavladivim vođstvom mog prvog vojnika i vernog prijatelja đenerala Draže Mihailovića... Od tih ćutljivih ratnika iz dalekih gora ja donosim drugarske pozdrave narodu Sjedinjenih Država. U osvrtu na budućnost Jugoslavije, ukazao je da se uočavaju razlike između Srba, Hrvata i Slovenaca i da su potrebne akcije (zakonskog) regulisanja i reforme da bi se "ispravile greške iz prošlosti" i povratilo uvažavanje i poverenje jednih u druge. Te akcije su nužne i "mi ćemo ih učiniti" - rekao je kralj Petar na završetku svog obraćanja američkom kongresu.
Tokom posete Kraljeva aktivnost je bila najviše uredsređena na obraćanje američkim zvaničnicima i javnosti u zahtevima za pružanje pomoći pokretu đenerala Mihailovića. U svim tim istupima, govoreći na engleskom, isticao je borbu četničkog pokreta, kao i svoje zalaganje za demokratsko uređenje zemlje posle rata.
U posebnom pismu predsedniku Ruzveltu detaljno je izložio stradanja koja njegov narod u zemlji podnosi, spomenuvši, ovom prilikom, i zločine Pavelićevih ustaša, apelujući još jednom za davanje veće pomoći četničkom pokretu.
Trn u oku Hrvata
Sve ovo nisu dobro primili jedino hrvatski članovi jugoslovenske vlade, kao i hrvatski iseljenički krugovi u Americi.
Prema Fotićevom izveštaju, organizacija Hrvatske bratske zajednice nije odgovorila na poziv i njeni predstavnici nisu došli na prijem koji je kralj priredio. Svoje nezadovoljstvo izrazili su i ministri Krnjević i Šutej i, u tom smislu, uputili su iz Londona poruku Šubašiću. Ovaj je odmah promenio svoje raspoloženje žaleći se da je, kao predstavnik Hrvata, u vreme kraljeve posete "zapostavljen".
Na konstataciju poslanika Fotića da je obavezno prisutan u jugoslovenskoj delegaciji pri svim prijemima koji se u Americi Kralju priređuju, kao i na onim koje je Kralj priredio za američke zvaničnike, Šubašić je priznao da je od Krnjevića i Šuteja primio poruku da nastoji da se u svim Kraljevim govorima uz Dražu pomene i Maček. O toj stvari kralj Petar se, u svom obraćanju američkom kongresu, izrazio na ovaj način:
"Mi ćemo suditi naše građane, ne po njihovim političkim pogledima, niti po rasnim i verskim vezama, već po njihovom držanju prema sadašnjoj borbi. Ko god se bude borio s nama, podeliće s nama blagoslove pobede."
ZABRANJENO: Ovu knjigu o istoriji Srba, pisanu u XIX veku, kriju od nas (VIDEO)
Kralj je, ipak, posetio i predstavnike jugoslovenskih iseljeničkih organizacija. U ime Hrvtaske zajednice pozdravio ga je njihov predsednik Butković, a u ime Srba oko levičarskog lista "Slobodne riječi" Gaćinović i vođa srpske radničke partije Mirko Marković, koji je, čak, predao Kralju hiljadu dolara kao pomoć pobunjenicima i vođi pokretu otpora đenerala Mihailoviću.
Sa ovog skupa izostali su predstavnici grupe oko "Amerikanskog srbobrana", koji su posebno posetili Kralja. Taj susret je bio nešto intimniji: pošto su mu uručili komplete izdanja svoga lista i zlatnu povelju, slikali su se se zajedno sa Kraljem.
RAZOTKRIVENA NAJSTRAŠNIJA TAJNA SVIH VREMENA: Rat je bio namešten, evo čiji je Hitler bio agent!
Za vreme boravka u Njujorku, ostvarila se i Kraljeva želja da vidi velikog naučnika srpskog porekla Nikolu Teslu: posetio ga je 8. jula u hotelu "New Yorker", gde je Tesla provodio svoje poslednje dane života. Iz tog susreta sačuvana je i zajednička fotografija, koju je načinio Kraljev fotograf.
Veliki prijem u hotelu "Valdorf Astorija" sa hiljadu zvanica, priredio je Kralju gradonačelnik Njujorka La Gvardija. Obratio mu se na srpskom jeziku, pošto je kao američki konzul ranije službovao u Trstu i otuda upoznao Jugoslaviju.
Nije izostala ni Kraljeva poseta vojnoj akademiji Norfolku, Univerzitetu u Prinstonu, oglednoj poljoprivrednoj stanici u blizini Vašingtona, nekim privrednim organizacijama i kulturnim ustanovama širom Amerike.
Kraljeva poseta odvijala se po utvrđenom programu i protekla je u najboljem redu. Policija je garantovala punu bezbednost: pored uniformisanih agenata, njih oko 300, Kraljevo kretanje pratilo je i oko 120 detektiva.