Engleski koker španijel: Pas koji neprestano maše repom

Ova pasmina počela je da se izdvaja od drugih španijela početkom 19. veka, kada je kokerom počeo da se naziva španijel male visine, prilagođen za lov na fazane ili šljuke ("cocker" verovatno potiče od reči woodcock, šljuka ili cock, mužjak pernate divljači).

Međutim, engleski koker španijel zvanično je priznat kao originalna pasmina tek oko 1900. godine. Veseo, okretan i nežan, ovaj osetljivi pas mora se obučavati veoma pažljivo. Vatren je, uporan, veoma izdržljiv i hrabar, ima veoma razvijeno čulo mirisa i odlično se pokazao u lovu u močvari i šumi. Veoma dobro aportira. Kada ugleda divljač, markira je samo nekoliko sekundi, a zatim počinje da je "grabi" zubima. Zahvaljujući sitnijem rastu dobro se snalazi po šipražju i trnju.

Engleski koker španijel je veoma šarmantan saputnik, koji poseduje jednu zanimljivu osobinu: neprestano maše repom. Mora da bude dovoljno aktivan, inače mu preti gojaznost. Glava mu je duga, sa istaknutim stopom. Njuška je četvrtasta i dobro razvijena; vilice su snažne.

Široki nos je boje čokolade ili je crn. Oči su boje lešnika ili braon i ispunjavaju očnu šupljinu. Uši su postavljene dosta nisko i ukrašene su dugačkom, svilenkastom dlakom. Vrat je dugačak i mišićav. Prednje noge su potpuno prave.

Grudni koš je dubok i nije suviše zaobljen. Kompaktno telo, sa kratkim leđima i mišićavim zadnjim delom odaje utisak snage, piše "Životinje.rs". Rep ne teba da bude suviše kratko sečen i stoji u liniji leđa. Dlaka je ravna, svilenkasata, sa dosta resa, koje nikada nisu ukovrdžane. Može biti jednobojna, crna ili zlatnoriđa, dvobojna, crna sa riđim oznakama, bez belih oznaka, osim na grudima, a veoma često u svim kombinacijama jedne ili dve boje sa belom.

Pogledajte i: Irski vodeni španijel: Najstarijia i najmarkantnija rasa španijela 

Bernandinac: "Svetac" pseće vrste