TAJNO SREDIŠTE IRANSKE MOĆI: Postoji razlog zašto svi budući lideri dolaze baš u OVAJ grad
Iako su šiiti manjina u islamu i nastanjuju delove celog Bliskog istoka i indijskog potkontinenta, čine većinu u Iraku, Iranu i Libanu.
Šiitske škole i verska središta uglavnom se nalaze u Iraku i Iranu, a dva religijska uporišta u iračkom gradu Nadžafu i iranskom gradu Komu pružaju uvid u dinamiku modernog šiizma.
Kom je grad koji se nalazi u središtu Irana, 125 kilometara južno od glavnog grada Teherana. Kom se smatra svetim gradom u šiizmu jer je mesto gde počiva Fatima Masuma, sestra Imama Reze, jednog od dvanaest imama šiizma.
Kom je središte verskih studija i hodočašća, odakle se šalju propovednici u šiitske zajednice širom sveta. Reč je o otvorenom, raznolikom i tradicionalnom gradu, ali studenti iz Koma su više politički motivisani i angažovani od onih u Nadžafu.
Ko su šiiti, a ko suniti? (FOTO)
Teorija vladavine islamskog pravnika (velajat-e fakih) ima svoje korene upravo u Komu, gde je živeo i radio ajatolah Homeini. Danas je grad okrenut verskim studijima, a za razliku od drugih iranskih gradova, ovde sve vrvi od turbana, dajući time jedinstven izgled grada koji predstavlja versku prestonicu Irana.
Ruholah Homeini
S devetnaest godina tada mladi Ruholah Homeini preselio se u Arak, gde je bio polaznik lokalne medrese pod mentorstvom poznatog i uticajnog šiitskog učenjaka ajatolaha Abdulkarima Haerija Jazdija.
Haeri je učenik slavnog klerika Širazija, koji je imao veliku ulogu u duhovnom pokretu krajem 19. veka, pa je Homeini imao priliku da bude dobro povezan s glavnim iranskim teolozima.
Medresa u Araku bila je među prestižnim školama tog vremena. Ovde je Homeini pokazao veliko znanje i razumevanje verskih studija. Kada se Haeri 1922. preselio u Kom, središte iranskog šiizma, Homeini ga je sledio.
U Komu je Haeri osnovao slavnu školu, medresu Fajzije.
Kom je važan za iranske šiite jer je ovde počivalište Fateme Masume, sestre imama Reze, čija je grobnica takođe u Iranu, u svetom gradu Mašhadu. Vekovima su Iranci kretali na hodočašće (zijarat) u Kom, časteći imamovu sestru i postepeno gradeći haram oko njenog mauzoleja. Taj haram je postao središte šiitske verske misli u Iranu. Ovde je Homeini postao veliki učenjak, uspešan u raspravama i s velikim znanjem islamskog prava.
U medresi Fajzije oblikovao se i temelj Homeinijevog naučnog i političkog života. Sama medresa je kasnije bila središte početka revolucionarnog gibanja.
Tokom vekova šiiti, uključujući imame, nisu izazivali političku svetovnu moć. Ulema je bila spremna prihvatiti vladajuće dinastije, kao što je bila Safavidska dinastija u Iranu, ali takođe i nešiitske vladavine, poput onih u Iraku.
Svoju potporu su temeljili na poimanju pravednog vladara (al-sultan al-'adil) kao koncept koji bi označavao imama ili njegovog zamenika odnosno pobožnog fakiha. Njihova pokornost safavidskim i kadžarskim vladarima očito je bio način pravnog opravdanja prirodnog ishoda potrebe za sigurnošću i fizičkim preživljavanjem političke zajednice, usled sunitske pretnje šiitskoj ulemi i njihovim sledbenicima.
London se konsultovao sa Teheranom o podršci Iraku
U Komu se razvila i hijerarhija šiitskog klera. U odnosu na sunitsku, šiitska ulema je značajnije razvijena, ali ne i sistematizovana poput hrišćanstva. Utemeljena je na vekovima starim delovanjima i individualnim proučavanjima. Duge godine provedene u medresama završavaju sposobnošću izražavanja idžtihada, a dotadašnji student (taleb) postaji mudžtahid.
Šta je idžtihad?
Idžtihad je upotreba nezavisnog razuma i reinterpretacije Kur'ana i islamskih tradicija ili napor razumevanja značenja relevantnog teksta ili presedana u prošlosti, koji sadrži pravilo i promenu tog pravila proširivanjem ili ograničavanjem ili drugog oblika modifikovanja tog teksta na način da se nova situacija može objasniti novim rešenjima.
Mudžtahid bi trebao biti sposoban oživeti vrednosti, reformu društva i reinterpretirati tekst. Idžtihad koristi ljudski razum i nezavisno prosuđivanje i kao takav je usmeren prema pronalaženju istine. Ovaj proces je temeljno načelo moderne islamske političke filozofije. S tim znanjem, mudžtahidi mogu uvideti pravedan poredak svakidašnjice, uključujući politički sistem. Ako osoba ne uspe da postigne idžtihad, i dalje može delovati kao ahund ili mula, podučavajući i vodeći molitve u manjem gradu.
Više versko znanje i sposobnost potvrđeni su titulom hodžatoleslam (znak islama), dok je najviša titula ajatolah. Među ajatolasima posebno nadareni mogu dosegnuti titulu mardža-e taklid. Mardža je izvor imitacije i očekuje se da bude zreo i poštovan učeni čovek poznat po svojoj predanosti veri i po svojoj inteligenciji. Pravedni mardža je onaj koji je odan šerijatu i suzdržava se od zabranjenog i izvršava sve obveze. Mardža je donekle nova titula u šiizmu.
ŠOKANTNI MOMENTI: Ovako šiiti proslavljaju Ašuru!
Savremeni iranski politički sistem jedinstven je na svetu. Sastoji se od dva esencijalna dela. Jedan je republikanski sistem temeljen na francuskom uzoru, s jakim predsednikom, slabom vladom, i jednodomnim parlamentom. Drugi je poseban islamski sistem koji održava celi sistem pod imenom velajat-e fakih odnosno vladavina islamskog pravnika. Radi se o političkoj ideji koju je predstavio Ruholah Homeini, te je kao takva izražena u njegovim delima. Republikanski deo Islamske republike trebao bi imati upravnu i upravljačku ulogu u politici, dok se islamski sistem smatra onim koji nadgleda i vodi.
Danas je Kom mesto gde se određuje moralna odgovornost vlasti i kome svaki predsednik pridaje važnost. Pre svakih izbora, kandidati često posećuju Kom kako bi se susreli s mardžama i dobili deo njihove mudrosti. Većina tih ajatolaha ne učestvuje u dnevnoj politici niti komentarišu događaje. Ipak, oni su stvorili jedinstven grad i važno središte moći koje ima vodeću ulogu u iranskoj politici. Uprkos tome što se ne uključuju u donošenje odluka, upravo ajatolasi u verskom glavnom gradu Irana stvaraju mišljenja koja se ne mogu zaobići.