ТАЈНО СРЕДИШТЕ ИРАНСКЕ МОЋИ: Постоји разлог зашто сви будући лидери долазе баш у ОВАЈ град
Иако су шиити мањина у исламу и настањују делове целог Блиског истока и индијског потконтинента, чине већину у Ираку, Ирану и Либану.
Шиитске школе и верска средишта углавном се налазе у Ираку и Ирану, а два религијска упоришта у ирачком граду Наџафу и иранском граду Кому пружају увид у динамику модерног шиизма.
Ком је град који се налази у средишту Ирана, 125 километара јужно од главног града Техерана. Ком се сматра светим градом у шиизму јер је место где почива Фатима Масума, сестра Имама Резе, једног од дванаест имама шиизма.
Ком је средиште верских студија и ходочашћа, одакле се шаљу проповедници у шиитске заједнице широм света. Реч је о отвореном, разноликом и традиционалном граду, али студенти из Кома су више политички мотивисани и ангажовани од оних у Наџафу.
Ко су шиити, а ко сунити? (ФОТО)
Теорија владавине исламског правника (велајат-е факих) има своје корене управо у Кому, где је живео и радио ајатолах Homeini. Данас је град окренут верским студијима, а за разлику од других иранских градова, овде све врви од турбана, дајући тиме јединствен изглед града који представља верску престоницу Ирана.
Рухолах Homeini
С деветнаест година тада млади Рухолах Homeini преселио се у Арак, где је био полазник локалне медресе под менторством познатог и утицајног шиитског учењака ајатолаха Абдулкарима Хаерија Јаздија.
Хаери је ученик славног клерика Ширазија, који је имао велику улогу у духовном покрету крајем 19. века, па је Homeini имао прилику да буде добро повезан с главним иранским теолозима.
Медреса у Араку била је међу престижним школама тог времена. Овде је Homeini показао велико знање и разумевање верских студија. Када се Хаери 1922. преселио у Ком, средиште иранског шиизма, Homeini га је следио.
У Кому је Хаери основао славну школу, медресу Фајзије.
Ком је важан за иранске шиите јер је овде почивалиште Фатеме Масуме, сестре имама Резе, чија је гробница такође у Ирану, у светом граду Машхаду. Вековима су Иранци кретали на ходочашће (зијарат) у Ком, частећи имамову сестру и постепено градећи харам око њеног маузолеја. Тај харам је постао средиште шиитске верске мисли у Ирану. Овде је Homeini постао велики учењак, успешан у расправама и с великим знањем исламског права.
У медреси Фајзије обликовао се и темељ Homeinijevog научног и политичког живота. Сама медреса је касније била средиште почетка револуционарног гибања.
Током векова шиити, укључујући имаме, нису изазивали политичку световну моћ. Улема је била спремна прихватити владајуће династије, као што је била Сафавидска династија у Ирану, али такође и нешиитске владавине, попут оних у Ираку.
Своју потпору су темељили на поимању праведног владара (ал-султан ал-'адил) као концепт који би означавао имама или његовог заменика односно побожног факиха. Њихова покорност сафавидским и каџарским владарима очито је био начин правног оправдања природног исхода потребе за сигурношћу и физичким преживљавањем политичке заједнице, услед сунитске претње шиитској улеми и њиховим следбеницима.
Лондон се консултовао са Техераном о подршци Ираку
У Кому се развила и хијерархија шиитског клера. У односу на сунитску, шиитска улема је значајније развијена, али не и систематизована попут хришћанства. Утемељена је на вековима старим деловањима и индивидуалним проучавањима. Дуге године проведене у медресама завршавају способношћу изражавања иџтихада, а дотадашњи студент (талеб) постаји муџтахид.
Шта је иџтихад?
Иџтихад је употреба независног разума и реинтерпретације Кур'ана и исламских традиција или напор разумевања значења релевантног текста или преседана у прошлости, који садржи правило и промену тог правила проширивањем или ограничавањем или другог облика модификовања тог текста на начин да се нова ситуација може објаснити новим решењима.
Муџтахид би требао бити способан оживети вредности, реформу друштва и реинтерпретирати текст. Иџтихад користи људски разум и независно просуђивање и као такав је усмерен према проналажењу истине. Овај процес је темељно начело модерне исламске политичке филозофије. С тим знањем, муџтахиди могу увидети праведан поредак свакидашњице, укључујући политички систем. Ако особа не успе да постигне иџтихад, и даље може деловати као ахунд или мула, подучавајући и водећи молитве у мањем граду.
Више верско знање и способност потврђени су титулом хоџатолеслам (знак ислама), док је највиша титула ајатолах. Међу ајатоласима посебно надарени могу досегнути титулу марџа-е таклид. Марџа је извор имитације и очекује се да буде зрео и поштован учени човек познат по својој преданости вери и по својој интелигенцији. Праведни марџа је онај који је одан шеријату и суздржава се од забрањеног и извршава све обвезе. Марџа је донекле нова титула у шиизму.
ШОКАНТНИ МОМЕНТИ: Овако шиити прослављају Ашуру!
Савремени ирански политички систем јединствен је на свету. Састоји се од два есенцијална дела. Један је републикански систем темељен на француском узору, с јаким председником, слабом владом, и једнодомним парламентом. Други је посебан исламски систем који одржава цели систем под именом велајат-е факих односно владавина исламског правника. Ради се о политичкој идеји коју је представио Рухолах Homeini, те је као таква изражена у његовим делима. Републикански део Исламске републике требао би имати управну и управљачку улогу у политици, док се исламски систем сматра оним који надгледа и води.
Данас је Ком место где се одређује морална одговорност власти и коме сваки председник придаје важност. Пре сваких избора, кандидати често посећују Ком како би се сусрели с марџама и добили део њихове мудрости. Већина тих ајатолаха не учествује у дневној политици нити коментаришу догађаје. Ипак, они су створили јединствен град и важно средиште моћи које има водећу улогу у иранској политици. Упркос томе што се не укључују у доношење одлука, управо ајатоласи у верском главном граду Ирана стварају мишљења која се не могу заобићи.