Izjave Sonje Savić koje vraćaju iz mrtvih!

"(…)Tako saznajem da sam bila ljubav nečijeg života, a taj neko živi sa drugim. Ili da sam ja sveta žena, žena koja seče vene zbog nekog trećeg čoveka. Što sam starija, sve manje razumem".

"Moj život je potpuno uništen I razoren. Ovde, ako nemaš debelu zaleđinu, ovo je rodovska zajednica – nema opstanka".

"(...)Izbaciti sve te grčeve iz tela znači osvestiti sve to što te je bolelo. Ne stidim se suza. One često naviru zato što je to taj, verovatno, prelazni period, kada se polako pretvaraš u tu stenu (…). Znaš onog klinca što je došao u manastir I vikao – Oče, ja volim ljude! Ja volim ljude! A ja sam zaista toliko volela ljude. Bože, koliko sam ih volela..."

"Ja sam bila srećna kad sam pronašla ljude koji su jednako nesrećni kao ja".

"Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću imati brak I porodicu sa čovekom koga beskrajno volim I kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav. Od kako je on otišao iz mog života, kada sam imala 20 godina, sebe smatram udovicom".

"Je l smo sad svi odjednom sve zaboravili? Je l sad treba da mi sedi Sindi pred ekranom I da kaže – U demokratiji šta narod hoće, to treba da se pušta? Da li je, možda, neka velika siva senka iznad svega toga koja ubacuje čipove primitivcima da bi zadržao svoje mesto(...)? I onda će reći – Gle, kako je nervozna! Hajde, vi budite 15 godina u otporu"!

"Ako je negde bilo otpora, onda je to u Srbiji! Evo, ja sam primer! Od 1987. pa do 2003. godne nemam dodira sa režimom"!

"(...)Suknja od skaja I sako na golo telo nisu se pre mene nosili, bojila sam tušem nokte u crno, zato što takvog laka nije bilo. I još nešto: do 45. godine ja još nisam dobila ozbiljan honorar za svoj rad. Mada, u stvari, u alternativi I ne može da se očekuje novac".