Изјаве Соње Савић које враћају из мртвих!

"(…)Тако сазнајем да сам била љубав нечијег живота, а тај неко живи са другим. Или да сам ја света жена, жена која сече вене због неког трећег човека. Што сам старија, све мање разумем".

"Мој живот је потпуно уништен И разорен. Овде, ако немаш дебелу залеђину, ово је родовска заједница – нема опстанка".

"(...)Избацити све те грчеве из тела значи освестити све то што те је болело. Не стидим се суза. Оне често навиру зато што је то тај, вероватно, прелазни период, када се полако претвараш у ту стену (…). Знаш оног клинца што је дошао у манастир И викао – Оче, ја волим људе! Ја волим људе! А ја сам заиста толико волела људе. Боже, колико сам их волела..."

"Ја сам била срећна кад сам пронашла људе који су једнако несрећни као ја".

"Док сам била млада, често сам замишљала како ћу имати брак И породицу са човеком кога бескрајно волим И коме ћу се потпуно посветити. Имала сам велику љубав. Од како је он отишао из мог живота, када сам имала 20 година, себе сматрам удовицом".

"Је л смо сад сви одједном све заборавили? Је л сад треба да ми седи Синди пред екраном И да каже – У демократији шта народ хоће, то треба да се пушта? Да ли је, можда, нека велика сива сенка изнад свега тога која убацује чипове примитивцима да би задржао своје место(...)? И онда ће рећи – Гле, како је нервозна! Хајде, ви будите 15 година у отпору"!

"Ако је негде било отпора, онда је то у Србији! Ево, ја сам пример! Од 1987. па до 2003. годне немам додира са режимом"!

"(...)Сукња од скаја И сако на голо тело нису се пре мене носили, бојила сам тушем нокте у црно, зато што таквог лака није било. И још нешто: до 45. године ја још нисам добила озбиљан хонорар за свој рад. Мада, у ствари, у алтернативи И не може да се очекује новац".