JULSKI ULTIMATUM-Dokument nemogućih uslova!

ZAHTEVI ULTIMATUMA

Austrougarski poslanik u Beogradu baron Gizl od Gislingena predao je u šest časova po podne predstavniku predsednika Vlade i ministru inostranih poslova Lazi Pačuu notu upućenu Vladi Kraljevine Srbije. Ultimatum je težio da unizi Srbiju, ali i da ospori njenu državnost i nezavisnost. Napisan je u deset tačaka, a Austrougarska je od Srbije zahtevala sledeće:

1) Da spreči izdavanje publikacija koja podstiču mržnju i neprijateljstvo prema Austrougarskoj.

2) Da momentalno raspusti organizaciju Narodna odbrana, i da isto postupi i sa drugim organizacijama koje učestvuju u propagandi protiv Austrougarske.

3) Da iz javnog obrazovanja ukloni sve što bi moglo da služi ili služi za podsticanje propagande protiv Austrougarske.

4) Da iz vojske i administracije uopšte ukloni sve oficire koji su krivi za propagandu protiv Austrougarske, a imena tih oficira dostavila bi vlast Austrougarske.

5) Da prihvati učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austrougarske na teritoriji Srbije.

6) Da preduzme sudski postupak protiv saučesnika Sarajevskog atentata koji su na srpskoj teritoriji, uz pomoć i uputstva austrougarskih organa.

7) Da momentalno uhapsi dve imenovane osobe koje su upletene u atentat po istrazi koju je preliminarno sprovela Austrougarska.

8) Da efikasnim merama spreči nelegalni prenos oružja i eksploziva preko granice.

9) Da uputi Austrougarskoj objašnjenja povodom izjava visokih srpskih zvaničnika u Srbiji i inostranstvu, koji su izrazili neprijateljstvo prema Austrougarskoj.

10) Da bez odlaganja obavesti Austrougarsku o ispunjavanju ovih obaveza.

SRPSKI ODGOVOR

Srpska vlada je uslovno prihvatila sve zahteve ultimatuma, sem tačke broj 6 koja je zahtevala mešanje austrougarskih organa u sudski postupak, jer bi to predstavljalo kršenje ustava i suvereniteta Srbije.

Odgovor srpske vlade napisali su Nikola Pašić i Stojan Protić a lično ga je kao gest dobre volje uručio u austro-ugarskom poslanstvu predsednik Vlade.

Austrougarski ambasador je odmah po prijemu uputio već sročen odgovor u kom se naglašava da Srbija nije na odgovarajući način odgovorila na zahteve austrougarske vlade i da su odnosi prekinuti, iako ovaj srpski odgovor predstavlja primer diplomatske veštine i krajnje popustljivosti.

Vlada Austrougarske je nakon svega  u utorak, 28. jula 1914. godine uputila običnom poštom telegram vladi Srbije u kom joj objavljuje rat.

POZADINA ULTIMATUMA

Još 1909. godine vladajući krugovi u Beču planirali su da vojnički slome Srbiju.

Konrad fon Hecendorf tadašnji načelnik austrougarskog glavnog generalštaba rukovodio je izradom ratnog plana koji je ima tri prioriteta:

1) slučaj R (rat na istočnom frontu ) protiv Rusije

2) slučaj I (rat na zapadnom frontu) protiv Italije

3) slučaj B (rat na balkanskom poluostrvu) protiv Srbije i Crne Gore

Oslabljenoj Austrougarskoj nije odgovarala sveže stečena srpska nezavisnost od Otomanskog carstva.

Računajući na to da je Srbija iscrpljena prethodnim Balkanskim ratovima, oni su samo tražili povod za obračun sa njom očekujući laku i brzu pobedu i ponovo osnaživanje Austrougarskog carstva. U tom smislu Sarajevski atentat im je više nego dobro došao.

MLADA BOSNA

Nakon što je Srbija stekla nezavisnost, to je pokrenulo talas želje za istim kod komšijskih zemalja.

Atentat, koji se u istoriji naziva Sarajevski, dogodio se prilikom posete austrougarskog cara Franca Ferdinanda Sarajevu, koji je boravio u Bosni i Hercegovini kako bi nadgledao višednevne vojne manevre, koji su se vremenski podudarili sa velikim srpskim nacionalnim praznikom Vidovdanom.

Austrougarska je za organizaciju atentata optužila srpsku vojsku, šefa obaveštajnog odeljenja srpske vojske Dragutina Dimitrijevića Apisa i njegovog pomoćnika majora Vojislava Tankosića i dala ultimatum Srbiji, iako nije raspolagala nijednim materijalnim dokazom o učešću zvaničnog Beograda u tom događaju.

K.B