KATOLIČKI SVEŠTENICI U USTAŠKIM ODORAMA: “Gde su srpska deca, da ih pokoljemo?!”
Koljač im je žicom vezivao ruke, a oko vrata bi stavljao drvenu daščicu, kao oznaku, na kojoj je bilo ispisano, ili: „Putujemo za Beograd“, ili: „Putujemo bez vozne karte za Beograd“ .
U ustaškoj Hrvatskoj, uloga katoličkog sveštenstva bila je nadasve važna, presudna i odlučna, ali uvek prikrivena i dvolična. Jedan deo sveštenstva bio je zadojen vatikanskom, poznatom, starom politikom prekrštavanja Srba na katoličku veru, a drugi deo najaktivnije je učestvovao u ustaškom pokretu, čiji je jedini cilj bio smrt preostalim Srbima putem pakla Jasenovca – Stare Gradiške.
LJUBA KOLJAČ
Međutim, i u tom krvničko-ubilačkom poslu, značajno je bilo naslađivanje koljača Ljube Miloša nad mukama srpskih sveštenika. On, ne samo što bi im čupao brade, već bi uzimao lampu za svarivanje gvožđa, i njom im palio bradu, kosu i lice, sve do najkrvavijih rana.
Zatim bi im žicom vezao ruke, a oko vrata metnuo drvenu daščicu, kao oznaku, na kojoj je bilo ispisano, ili: „Putujemo za Beograd“, ili: „Putujemo bez vozne karte za Beograd“ .
Na kraju, zaklani, bacani su u Savu .
Klali srpsku decu pred svima, svedoci plakali
Sam rad katoličkog sveštenstva u tom pravcu, najbolje se odrazi ovim tek neznatnim primerima izvan, i u samom paklu:
Logoraš Boltar iz Zagreba imao je prijateljicu učiteljicu nedaleko od pakla. Jednog dana veroučitelj narodne škole u tom mestu dojuri s nožem u ruci i upita je: „Gde su ti srpska deca?“
Da bi mu ublažila gnev, mirno uzvrati: „Zaboga, što hoćeš“, na šta joj on ljutito nastavi: „Hoću da ih pokoljem“
Prestrašena učiteljica je počela da ga ubeđuje u suprotno, ali kad je videla da nikako ne može da ga odvrati od njegove paklene namere, zamoli ga da bar to ne čini u njenom i u prisustvu ostale dece.
Ni tu joj molbu nije uslišio, jer je svu srpsku decu poklao, izazivajući teške suze prisutnih svedoka . . .
Dr. Violini iz Brčkog, kao župnik, toliko je svojim terorom učinio, da je ceo narod iz tog mesta preveo na katoličku veru, i kad je to završio, rekao je: „Ja sam vam spasio duše, da li ću moći spasiti i tela vaša, to ne znam“.
I u samom paklu, presudnu reč, imali su, a ujedno najsvirepije zločine vršili katolički sveštenici u ustaškoj odori. U Jasenovcu je bio sveštenik satnik Brekalo, a u Staroj Gradiški sveštenik Lipovac. Oba su nemilosrdno i strašno mučili, ubijali i klali, naročito srpske zatvorenike. Isti ti sveštenici obavljali su sve verske službe u crkvama, kojima su morali prisustvovati svi zatvorenici katolici . . .
(Odlomci iz knjige “U mučilištu-paklu JASENOVAC” Đorđa Miliše, iz poglavlja pod naslovom Rad katoličkog sveštenstva , reprint izdanje, NIP Politika, 1991, fototipskog izdanja iz 1945.)