КАТОЛИЧКИ СВЕШТЕНИЦИ У УСТАШКИМ ОДОРАМА: “Где су српска деца, да их покољемо?!”
Кољач им је жицом везивао руке, а око врата би стављао дрвену дашчицу, као ознаку, на којој је било исписано, или: „Путујемо за Београд“, или: „Путујемо без возне карте за Београд“ .
У усташкој Хрватској, улога католичког свештенства била је надасве важна, пресудна и одлучна, али увек прикривена и дволична. Један део свештенства био је задојен ватиканском, познатом, старом политиком прекрштавања Срба на католичку веру, а други део најактивније је учествовао у усташком покрету, чији је једини циљ био смрт преосталим Србима путем пакла Јасеновца – Старе Градишке.
ЉУБА КОЉАЧ
Међутим, и у том крвничко-убилачком послу, значајно је било наслађивање кољача Љубе Милоша над мукама српских свештеника. Он, не само што би им чупао браде, већ би узимао лампу за сваривање гвожђа, и њом им палио браду, косу и лице, све до најкрвавијих рана.
Затим би им жицом везао руке, а око врата метнуо дрвену дашчицу, као ознаку, на којој је било исписано, или: „Путујемо за Београд“, или: „Путујемо без возне карте за Београд“ .
На крају, заклани, бацани су у Саву .
Клали српску децу пред свима, сведоци плакали
Сам рад католичког свештенства у том правцу, најбоље се одрази овим тек незнатним примерима изван, и у самом паклу:
Логораш Болтар из Загреба имао је пријатељицу учитељицу недалеко од пакла. Једног дана вероучитељ народне школе у том месту дојури с ножем у руци и упита је: „Где су ти српска деца?“
Да би му ублажила гнев, мирно узврати: „Забога, што хоћеш“, на шта јој он љутито настави: „Хоћу да их покољем“
Престрашена учитељица је почела да га убеђује у супротно, али кад је видела да никако не може да га одврати од његове паклене намере, замоли га да бар то не чини у њеном и у присуству остале деце.
Ни ту јој молбу није услишио, јер је сву српску децу поклао, изазивајући тешке сузе присутних сведока . . .
Др. Виолини из Брчког, као жупник, толико је својим терором учинио, да је цео народ из тог места превео на католичку веру, и кад је то завршио, рекао је: „Ја сам вам спасио душе, да ли ћу моћи спасити и тела ваша, то не знам“.
И у самом паклу, пресудну реч, имали су, а уједно најсвирепије злочине вршили католички свештеници у усташкој одори. У Јасеновцу је био свештеник сатник Брекало, а у Старој Градишки свештеник Липовац. Оба су немилосрдно и страшно мучили, убијали и клали, нарочито српске затворенике. Исти ти свештеници обављали су све верске службе у црквама, којима су морали присуствовати сви затвореници католици . . .
(Одломци из књиге “У мучилишту-паклу ЈАСЕНОВАЦ” Ђорђа Милише, из поглавља под насловом Рад католичког свештенства , репринт издање, НИП Политика, 1991, фототипског издања из 1945.)