Koji narod je najstariji, a koji najmlađi? Pogledajte karte i saznajte

Oduvek vas je zanimalo koliko godina u proseku imaju Srbi, Rusi, Amerikanci, žitelji DR Konga ili Gvatemale? Evo prilike da to otkrijete bez jurnjave po tekstualnim stranicama na internetu. Slika je daleko prijemčivija.

 

Stručnjacima, ali i laicima oštrog uma ovi podaci nisu puka brojka i informacija za policu u mozgu koja sakuplja nebitno. Naprotiv. Posmatranjem iz pravog ugla ove cifre mogu da budu korisno sredstvo za procenu budućih dešavanja.

Stvar je jednostavna: države sa dominantno mladom populacijom podložne su građanskim nemirima i nezadovoljstvu usled nemogućnosti privrede da sve stanovnike apsorbuje na tržištu rada. Primera radi, 1.2 milijarde ljudi na planeti ima između 15 i 24 godine. To su, zavisno od države, godine u kojima počinje potraga za poslom, a njega nema dovoljno, pogotovo od 2008. godine. 

Sa druge strane, zemlje sa starim stanovništvom nisu podložne nemirima je je biologija starijih ljudi takva, ali se javlja problem nedostatka radnih mesta koji doziva otvaranje granica za ljude iz pomenutih mladih država. Kako su stare nacije na severo-zapadu planete, a mlade na jugu, to istodobno izaziva sudare dveju i više kulturoloških mentaliteta i priroda, što dugoročno ima osetljive posledice na društva starih nacija.

EVROPA

 

Naziv Stari kontinent više se ne odnosi samo na dugovečnost civilizacije i kulture koja je oblikovala ne samo ovaj komad planete, već i povest celog globusa. U Evropi nema nacije mlađe od 30 godina, ne računamo li Tursku koja je samo malim, ne i nebitnim, delom u Evropi. 

Nemci su najstariji narod na svetu, verovali ili ne, sa 46,1 godinom. Nastavi li se trend postojeće razlike između stope rođenih i stope umrlih, zemlja sa najjačom ekonomijom u evro-zoni spašće na 66 miliona u sledećih 45 godina. Sve sredozemne zemlje imaju ljude starije preko 40 godina, osim Albanije, koja je najmlađa na kontinentu sa 31,6 godina. Da nema imigranata iz Afrike i sa Bliskog i Srednjeg istoka, opadanje broja stanovnika bila bi neminovnost.

Nuspojava velikog broja stranaca iz sasvim drugačijih civilizacijskih krugova negde ne pravi problem, pa su skandinavske zemlje primer međunacionalne trpeljivosti. Nasuprot tome stoji izjava nemačke kancelarke Angele Merkel, početkom svetske ekonomske krize, koja je rekla da je "multikulturalizam propao".

Što se tiče Srbije, ona je ni tamo, ni 'vamo. Od drugih se po prosečnom broju godina ne razlikujemo previše, ali je naš problem daleko akutniji iz više razloga. Nedostatak radne snage teško da možemo nadoknatiti putem imigracije jer nam je ekonomija slaba da ih privuče, a dalje slabljenje pre svega srpskog etničkog korpusa može osnažiti aspiracije određenih manjinskih zajednica na određene prostore.

AFRIKA

 

Sa 15,1 godinom Niger je najmlađa zemlja na najmlađem kontinentu, i svetski lider. U ovoj kontinentalnoj zemlji žene rađaju više nego igde na planeti, između 6,89 i 7,06 dece, zavisno od izvora. Štaviše, 15 najmlađih svetskih nacija odreda su iz Afrike. Uganda, Mali, Malavi, Zambija, Mozambik, sve su to države gde ljudi u proseku nemaju ni 17 godina. 

Nezaposlenost u Africi je izuzetno visoka. Skoro 40 odsto mladih na kontinentu koji se proteže od Gibraltarskog prolaza do Rta Dobre nade nema posao. Problem su i granice koje su povukle kolonijalne sile, nezainteresovane za etničke razlike koliko za resurse i, klasičnom sujetom podgrejanu, dominaciju. Sukobi u Kongu, Nigeriji, Obali Slonovače, Centralnoafričkoj republici nisu samo stvar vere i mešanja stranog faktora. Želja jednog naroda da dominira drugim lako preraste u sukob, pogotovo ako ljudi nemaju posao koji bi im okupirao pažnju i prioritete.

SEVERNA AMERIKA

 

Severna Amerika je zbog malog broja (samo dve) država i civilizacijskih miljea (samo jedan), najstabilniji kontinent na Zemlji. Najjača ekonomija sveta ipak ne može bez imigracije upravo jer je starost stanovništva 37,6 godina, te se svake godine u SAD useli oko milion ljudi, najviše iz Meksika, Kine, Filipina, Indije, te zemalja Srednje i Južne Amerike.

Dok je većina imigranata u 19. veku bila iz kulturološki bliske Zapadne i Severne Evrope, nije bilo ograničenja broja useljenika. Pooštravanje uslova za imigrante usledilo je u prvoj polovini 20. stoleća, usled netrpeljivosti prema stanovnicima Srednje, Južne i Istočne Evrope, dok se slični glasovi čuju i danas, kada u useljeničkom korpusu dominiraju žitelji Latinske Amerike i Tihookeanske obale Azije.

SREDNJA AMERIKA

 

Srednja Amerika mlad je deo sveta. Gvatemala je najmlađa među zemljama koje uglavnom imaju ljude do 30 godina. Politička nestabilnost, uzrokovana mešanjem stranog faktora, etničkom raznolikošću i teškom ekonomskom situacijom tera ljude da odlaze preko granice, uglavnom u SAD, "trbuhom za kruhom".

JUŽNA AMERIKA

 

Južna Amerika polako, ali sigurno od predela koji ljudi napuštaju prerasta u samozadovoljan region, sa tendencijom da privlači useljenike. Primera radi, veliki broj mladih Portugalaca odlazi u Brazil radi zaposlenja, što je obrnuta slika od one od pre nekoliko desetleća.

Najveći problem južnog dela sveameričke kopnene mase jeste prevelik porast stanovništva koji državne vlasti i privatni kapital ne mogu da isprate, pa ne mogi ni da proizvedu dovoljno radnih mesta i uslova za porast standarda u kratkom vremenskom roku. Ipak, velika prirodna bogatstva i porast samosvesti južnoameričkih država skoro da su obezvredili Monroovu doktrinu iz 1832. godine. Brazil koji je deo velikog ekonomskog bloka BRIKS, najbolji je primer za to. Mada, kao najstabilnija zemlja u regionu figurira Čile.

BLISKI ISTOK I SREDNJA AZIJA

 

Bliski istok i Srednja Azija takođe su veoma mlad predeo na planeti. Tvorci stanja su dominacija univerzalističkog monoteizma, u ovom slučaju islama (kao i u Africi, dok je u Južnoj i Srednjoj Americi to rimokatoličanstvo), ekonomska nerazvijenost i autokratski i monarhijski oblici vladavine koji sprečavaju većinu da učestvuje u političkom životu. Odstupanja su primetna samo u zalivskim Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru i Bahreinu, gde mali životni prostor, ali i veći životni standard državljana (u tim zemljama ima i dosta stranih radnika, ali njihov standard nije ni prineti onom koji imaju državljani) ne dozvoljavaju prevelik natalitet.

AZIJA

 

Azija je najveći i kontinent sa najviše stanovnika, ali i simetrična projekcija stanja na zapadnoj hemisferi. U okolini Atlantskog okeana imamo stanje gde su razvijene i stare nacije na severo-istoku, a mlade i nerazvijene na jugu. U Aziji su razvijene i stare nacije na severo-istoku, dok je jug takođe nerazvijen. 

Japan je najstarija nacija na svetu, uz Nemačku. Stanovnik zemlje izlazećeg sunca ima 46,1 godinu, a prate ga Južna Koreja, Tajvan, te Australija i Novi Zeland. Visok stepen ekonomskog razvoja, okrenutost ljudi ka konzumerizmu, prilično i ka individualizmu, utiču na manju stopu rađanja. 

Na jugu Azije žive mlade nacije, a među njima najslikovitije su Indija i Bangladeš. Indija će do sredine veka postati najmnogoljudnija zemlja na svetu, pa ostaje da se vidi kako će se ekonomija potkontineta izboriti sa time. Nezgode li, i Indiju more verske i nacionalne razlike koje su u prošlosti lako prerastale u konflikte sa oružanom komponentom.

Bangladeš je, pak, država na koju treba obratiti pažnju. Već sada država, čija je površina koliko zajedno zauzimaju Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, ima oko 160 miliona ljudi, što je više od Rusije, najveće zemlje na svetu. Budući da je nemoguće izgraditi dovoljno ekonomskih uslova za naciju kojoj do 2050. predviđaju čak 250 miliona stanovnika, veliki nemiri, pa čak i sukobi sve su bliži realnosti.