Који народ је најстарији, а који најмлађи? Погледајте карте и сазнајте

Одувек вас је занимало колико година у просеку имају Срби, Руси, Американци, житељи ДР Конга или Гватемале? Ево прилике да то откријете без јурњаве по текстуалним страницама на интернету. Слика је далеко пријемчивија.

 

Стручњацима, али и лаицима оштрог ума ови подаци нису пука бројка и информација за полицу у мозгу која сакупља небитно. Напротив. Посматрањем из правог угла ове цифре могу да буду корисно средство за процену будућих дешавања.

Ствар је једноставна: државе са доминантно младом популацијом подложне су грађанским немирима и незадовољству услед немогућности привреде да све становнике апсорбује на тржишту рада. Примера ради, 1.2 милијарде људи на планети има између 15 и 24 године. То су, зависно од државе, године у којима почиње потрага за послом, а њега нема довољно, поготово од 2008. године. 

Са друге стране, земље са старим становништвом нису подложне немирима је је биологија старијих људи таква, али се јавља проблем недостатка радних места који дозива отварање граница за људе из поменутих младих држава. Како су старе нације на северо-западу планете, а младе на југу, то истодобно изазива сударе двеју и више културолошких менталитета и природа, што дугорочно има осетљиве последице на друштва старих нација.

ЕВРОПА

 

Назив Стари континент више се не односи само на дуговечност цивилизације и културе која је обликовала не само овај комад планете, већ и повест целог глобуса. У Европи нема нације млађе од 30 година, не рачунамо ли Турску која је само малим, не и небитним, делом у Европи. 

Немци су најстарији народ на свету, веровали или не, са 46,1 годином. Настави ли се тренд постојеће разлике између стопе рођених и стопе умрлих, земља са најјачом економијом у евро-зони спашће на 66 милиона у следећих 45 година. Све средоземне земље имају људе старије преко 40 година, осим Албаније, која је најмлађа на континенту са 31,6 година. Да нема имиграната из Африке и са Блиског и Средњег истока, опадање броја становника била би неминовност.

Нуспојава великог броја странаца из сасвим другачијих цивилизацијских кругова негде не прави проблем, па су скандинавске земље пример међунационалне трпељивости. Насупрот томе стоји изјава немачке канцеларке Ангеле Меркел, почетком светске економске кризе, која је рекла да је "мултикултурализам пропао".

Што се тиче Србије, она је ни тамо, ни 'вамо. Од других се по просечном броју година не разликујемо превише, али је наш проблем далеко акутнији из више разлога. Недостатак радне снаге тешко да можемо надокнатити путем имиграције јер нам је економија слаба да их привуче, а даље слабљење пре свега српског етничког корпуса може оснажити аспирације одређених мањинских заједница на одређене просторе.

АФРИКА

 

Са 15,1 годином Нигер је најмлађа земља на најмлађем континенту, и светски лидер. У овој континенталној земљи жене рађају више него игде на планети, између 6,89 и 7,06 деце, зависно од извора. Штавише, 15 најмлађих светских нација одреда су из Африке. Уганда, Мали, Малави, Замбија, Мозамбик, све су то државе где људи у просеку немају ни 17 година. 

Незапосленост у Африци је изузетно висока. Скоро 40 одсто младих на континенту који се протеже од Гибралтарског пролаза до Рта Добре наде нема посао. Проблем су и границе које су повукле колонијалне силе, незаинтересоване за етничке разлике колико за ресурсе и, класичном сујетом подгрејану, доминацију. Сукоби у Конгу, Нигерији, Обали Слоноваче, Централноафричкој републици нису само ствар вере и мешања страног фактора. Жеља једног народа да доминира другим лако прерасте у сукоб, поготово ако људи немају посао који би им окупирао пажњу и приоритете.

СЕВЕРНА АМЕРИКА

 

Северна Америка је због малог броја (само две) држава и цивилизацијских миљеа (само један), најстабилнији континент на Земљи. Најјача економија света ипак не може без имиграције управо јер је старост становништва 37,6 година, те се сваке године у САД усели око милион људи, највише из Мексика, Кине, Филипина, Индије, те земаља Средње и Јужне Америке.

Док је већина имиграната у 19. веку била из културолошки блиске Западне и Северне Европе, није било ограничења броја усељеника. Пооштравање услова за имигранте уследило је у првој половини 20. столећа, услед нетрпељивости према становницима Средње, Јужне и Источне Европе, док се слични гласови чују и данас, када у усељеничком корпусу доминирају житељи Латинске Америке и Тихоокеанске обале Азије.

СРЕДЊА АМЕРИКА

 

Средња Америка млад је део света. Гватемала је најмлађа међу земљама које углавном имају људе до 30 година. Политичка нестабилност, узрокована мешањем страног фактора, етничком разноликошћу и тешком економском ситуацијом тера људе да одлазе преко границе, углавном у САД, "трбухом за крухом".

ЈУЖНА АМЕРИКА

 

Јужна Америка полако, али сигурно од предела који људи напуштају прераста у самозадовољан регион, са тенденцијом да привлачи усељенике. Примера ради, велики број младих Португалаца одлази у Бразил ради запослења, што је обрнута слика од оне од пре неколико десетлећа.

Највећи проблем јужног дела свеамеричке копнене масе јесте превелик пораст становништва који државне власти и приватни капитал не могу да испрате, па не моги ни да произведу довољно радних места и услова за пораст стандарда у кратком временском року. Ипак, велика природна богатства и пораст самосвести јужноамеричких држава скоро да су обезвредили Монроову доктрину из 1832. године. Бразил који је део великог економског блока БРИКС, најбољи је пример за то. Мада, као најстабилнија земља у региону фигурира Чиле.

БЛИСКИ ИСТОК И СРЕДЊА АЗИЈА

 

Блиски исток и Средња Азија такође су веома млад предео на планети. Творци стања су доминација универзалистичког монотеизма, у овом случају ислама (као и у Африци, док је у Јужној и Средњој Америци то римокатоличанство), економска неразвијеност и аутократски и монархијски облици владавине који спречавају већину да учествује у политичком животу. Одступања су приметна само у заливским Уједињеним Арапским Емиратима, Катару и Бахреину, где мали животни простор, али и већи животни стандард држављана (у тим земљама има и доста страних радника, али њихов стандард није ни принети оном који имају држављани) не дозвољавају превелик наталитет.

АЗИЈА

 

Азија је највећи и континент са највише становника, али и симетрична пројекција стања на западној хемисфери. У околини Атлантског океана имамо стање где су развијене и старе нације на северо-истоку, а младе и неразвијене на југу. У Азији су развијене и старе нације на северо-истоку, док је југ такође неразвијен. 

Јапан је најстарија нација на свету, уз Немачку. Становник земље излазећег сунца има 46,1 годину, а прате га Јужна Кореја, Тајван, те Аустралија и Нови Зеланд. Висок степен економског развоја, окренутост људи ка конзумеризму, прилично и ка индивидуализму, утичу на мању стопу рађања. 

На југу Азије живе младе нације, а међу њима најсликовитије су Индија и Бангладеш. Индија ће до средине века постати најмногољуднија земља на свету, па остаје да се види како ће се економија потконтинета изборити са тиме. Незгоде ли, и Индију море верске и националне разлике које су у прошлости лако прерастале у конфликте са оружаном компонентом.

Бангладеш је, пак, држава на коју треба обратити пажњу. Већ сада држава, чија је површина колико заједно заузимају Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина, има око 160 милиона људи, што је више од Русије, највеће земље на свету. Будући да је немогуће изградити довољно економских услова за нацију којој до 2050. предвиђају чак 250 милиона становника, велики немири, па чак и сукоби све су ближи реалности.