Koliko dugo možemo IZDRŽATI bez SNA pre privremenog ludila i smrti?

Možemo se neko vreme boriti sa peščanim satom, ali posle izvesnog perioda iscrpljenost vodi do privremenog ludila, a kasnije i do smrti. Najduže što je neka osoba preživela bez spavanja jeste 11 dana, ali postoje beleške da je jedna žena 1977. uspela da preživi 18 dana, i to ljuljajući u stolici za ljuljanje.

Iznenađujuće je kako provodimo naše živote. Ako doživite 78 godina, prema nekim računicama, proveli ste od toga verovatno oko devet godina gledajući televiziju, četiri vozeći auto, 92 dana na toaletu i 48 dana imajući seksualne odnose.

Ali kada je reč o aktivnostima koje nam oduzimaju vreme, jedna je iznad svih, a to je spavanje. Provedemo čak 25 godina spavajući. U pokušaju da iskoristimo bar nešto od tog vremena na nešto drugo, razumno je postaviti pitanje – koje su posledice nespavanja i koliko dugo možemo da ostanemo budni?

Zdrava osoba može i sama da napravi ovaj eksperiment i videće da je teško ostati budan. Nagon da zaspimo je toliko jak da će istisnuti potrebu za hranom. Naš mozak će jednostavno otići na spavanje, iako se svesno trudimo da ne zaspimo.

Zašto nam je uopšte potreban san?

Potreba za spavanjem je toliko jaka da ostaje misterija, i prava funkcija spavanja tek treba da se rasvetli. Ali izgleda spavanje "resetuje sistem" u našim telima.

Istraživanja su pokazala da rutina adekvatnog spavanja utiče na iscelivanje, imunitet, pravilan metabolizam i još mnogo toga, zbog čega se verovatno osećamo tako dobro nakon lepog sna.

Sa druge strane, nedovoljno dremanja je povezano sa velikim rizicima od dijabetesa, oboljenima srca, gojaznošću, depresijom i ostalim zdravstvenim problemima.

Kako bismo izbegli takve ishode, naše telo nas alarmira sa neprijatnim osećajem iscrpljenosti nakon ponoći. Osećamo nedostatak energije, osećamo se kao opijeni, i osećamo težinu kapaka koji pritiskaju naše bolne oči.

Dok nastavljamo da se borimo sa snom, naša sposobnost da se koncentrišemo i  da baratamo kratkotrajnom memorijom popušta.

Ukoliko ignorišemo sve prateće efekte i ostanemo i po nekoliko dana budni, postajemo poremećeni. Posledice toga su simptomi slični Alchajmerovoj bolesti. Raspoloženja nam se menjaju, paranoja se javlja, haluniciramo. 

Mnoge studije su zabeležile da dolazi do gašenja našeg tela. Hormoni stresa kao što su adrenalin i kortizol se pojačavaju u krvi i podižu krvni pritisak. U međuvremenu, otkucaji srca se pojačavaju. Prema tome, ljudi koji manje spavaju pre će se osećati anksiozno i podložniji su bolestima.

Šta ako se pospanost nikad ne pojavi?

Retka bolest koja se fove fatalna familijarna insomnia (FFI) izaziva ekstremnu budnost. Samo oko 40 porodica širom sveta imaju u svojim genima ovako nešto.

Ljudi koji imaju FFI budu budni danima bez odmora i razvijaju čudne simptome kao što su izmenjene zenice i obilna znojenja.

Nakon nekoliko nedelja, žrtve ove bolesti zapadaju u neku vrstu pomračenja. Počinju da mesečare i telo im se grči, a mišići se trzaju kao kada padamo u san. Gubitak kilograma i demencija nastupaju, i na kraju smrt.

Koliko nam je sna u stvari potrebno?

Istraživači kažu da je to individualno, ali da uopšte žene treba da spavaju duže od muškaraca, a bebe duže nego odrasli. U suprotnom, naša tela nas primoravaju da spavamo u malim, neprimetnim intervalima. 

Ukoliko vam je ovo bilo korisno, saznajte nešto i o kožnoj bolesti koja preti da se proširi po Srbiji (više o tome OVDE)