ISTRAŽUJEMO KOLIKO JE RAZVOD BOLAN ZA DECU: Rat za naklonost deteta!
Rasturanje bračne zajednice je posebno bolno za decu, pa smo istraživali kako se izboriti kada vam deca prete da će da se odsele, ko više pati, šta kada popuste u školi i povuku u sebe i kako da mališani najbezbolnije prežive raspad porodice u napetoj sredini dvoje ljudi koji nemaju komunikaciju.
Razvod braka je jedan od najstresnijih situacija u životu. Međutim, dok se dvoje bračnih supružnika muči da istera svoje, najviše ispaštaju deca. Ono što roditelji nisu svesni je koliko tada rade na štetu svoje dece, kao i kakve posledice to može da ostavi na njihovo ponašanje i zdravlje.
Po statistici u 2013 godini zaključeno je 36.209 brakova, a bilo je 8.170 razvoda, samim tim u Srbiji znatno veći broj razvedenih brakova nego prethodnih godina. Mi smo razgovarali sa socijalnom radnicom Bojanom Vujačić iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu koja nam je objasnila kako da se postavite u određenim situacijama.
Ne postoji opšti obrazac kada detetu saopštiti. Dete ima pravo na istinu i na to da zna šta se dešava sa njegovim roditeljima. Kada i zbog čega su pokrenuli brakorazvodnu parnicu. Svakako da sve zavisi od kalendarskog uzrasta deteta. Detetu od 3 godine ne možete objasniti šta je razvod, ali deca od 9-10 godina i starija trebaju znati kakav je to postupak i zbog čega se vodi. Bez obzira koliko je dece u domaćinstvu i koje su životne dobi, treba prići svakom ponaosob i zavisno od godina objasniti novonastalu situaciju. Deca od 10 godina imaju zakonsko pravo da se izjasne sa kojim roditeljem žele da žive, a stručni radnici vrše procenu stvarnih potreba i najboljih interesa maloletnog deteta.
To je sve individualno. Dete do 5 godina nema osećaj da se roditelji razvode u formalno-pravnom smislu, već samo da mama i tata više ne žive zajedno. Deca u pubertetskom uzrastu mogu da dožive to veoma traumatično i zato sa njima treba razgovarati. Deca mogu da budu osuđujuća, a ponekad i ljuta na onoga roditelja koji je postupak pokrenuo, zato je razgovor najbolje rešenje.
Nasilje u porodici je krivično delo. Svaka vrsta nasilja, pa i verbalno nasilje, poput vređanja, omalovažavanja, nazivanja pogrdnim imenima, urušavanja drugog roditelja, minimiziranje njegove uloge i učešća u detetovom razvoju je indikativno za tog roditelja koji se tako ponaša i uzima se obzir pri proceni roditelja za vršenje roditeljskog prava.
Uslovno rečeno sam razvod ima dva dela: sam postupak mirenja supružnika i procena roditelja za vršenje roditeljskog prava. Supružnici mogu, ukoliko su zainteresovani da posete stručnjake kod kojih će razrešiti svoje nedoumice ili dileme oko toga da li je razvod braka rešenje loših partnerskih odnosa ili je trenutno stanje.
Danas supružnici nemaju potrebu da probleme rešavaju zajedno i time se otuđuju. Kroz moju praksu od 15 godina, videla sam da nisu spremni na kompromise. Mladi ljudi ne trpe kao ljudi pre 20-30 godina i vrlo često ranije nisu imali podršku roditelja, a danas su liberalizovani odnosi i partner ima pravo izbora da li želi da živi u zajednici ili ne.
Razlike u polovima nema. Kada se roditelji razvode – dete je dete. Dete ima svoje odbrambene mehanizme. Iz mog iskustva, devojčice to lakše podnose, dok dečaci često osuđuju i znaju da bude ″sudije″ sopstvenim roditeljima.
Kako da ne. Zato treba obavestiti vaspitača ili učitelja o novonastaloj situaciji u porodici i sa decom razgovarati. Tada dete ima problem koji može rešiti i sa psihologom.
To su situacije kada se roditelj koji ne živi sa detetom, bori za mesto kod njega, tako što će mu pružati i dozvoljavati mnoge stvari neprimerene detetovom uzrastu. Ako roditelji ne prepoznaju to kao loše činjenje detetu može da bude ozbiljan problem. U toj ″utakmici″ pridobijanja deteta za sebe, dete će ići linijom manjeg otpora. Ukoliko jedan od roditelja primeti da takva nedoslednost postoji može se obratiti Razvojnom savetovalištu za decu i mlade ili centru za socijalni rad. Postoji period prilagođavanja roditelja u fazama razdvojenosti, a naročito u okolnostima kada je pokrenut postupak razvoda braka.
Jedan od težih primera razvoda iz prakse:
Proces traje oko 6 godina i aktivno je pet sudskih procesa: od oduzimanja roditeljskog prava, ograničavanja kontakta, tužbe za nasilje, kao i modela viđenja između babe sa unucima. U pitanju su dečak i devojčica (10 i 13 godina), koji, na žalost, ne žive zajedno, iz razloga što je otac prekršio privremenu meru po kojoj su oboje dece povereni majci na samostalno vršenje roditeljskof prava i prilikom jednog viđenja dečaka sa ocem on je zadržao dete kod sebe. Aktuelno je u izvršnom postupku izvršenje po tužbi oca za regulisanje viđenja između njega i maloletne ćerke. Eto primera kako najviše ispaštaju deca, jer dečak nije video majku, a brat i sestra nemaju kontakt.
Treba sa detetom razgovarati i objasniti mu da oba roditelja pred zakonom imaju ista prava, dužnosti i obaveze. Ako dete insistira da ode kod drugog roditelja, treba mu to i omogućiti. Ne treba ga sprečavati da istraži kako živi drugi roditelji. Mora da zadovolji tu svoju želju i da vidi kako je kod tate ili mame i treba ga pustiti da on sam donese zaključak. Pritisak roditelja, na primer ″moraš kod mene da ostaneš″ ili ″ti ćeš biti kod mene″ nije primereno i normalno je da će dete ići linijom manjeg otpora, pa će na pritisak roditelja "moraš" odreagovati sa "ne moram". Prava deteta su sada široko postavljena u mnogim stvarima, kao što dete može da odluči kod kog roditelja želi da živi, a stručni radnici su tu da procene želje i stvarne potrebe deteta.
Roditelji danas imaju vrlo malo vremena da razgovaraju sa svojom decom. Često i ne primete ono što bi trebalo da znaju o svojoj deci. Dete od 3-5 godina može da saopšti svoje želje i potrebe i to treba saslušati. Slušajte svoje dete – to je moja poruka. Kroz razgovor možete da otkrijete mnoge stvari da dete nije ni svesno da vam je otkrilo. Danas roditelji zbog manjka vremena i puno problema nedovoljno razgovaraju sa decom.
Pogledajte i: