Krstarica Aurora: Neumorni svedok burne istorije Rusije

Veliki rat bio je u trećoj godini. Suštinskih promena u odnosu snaga i pozicija na frontovima u Evropi nije bilo, a ljudi su ginuli u stotinama hiljada. Najveća kriza bila je u trima vekovnim imperijama, Turskoj, Austrijskoj i, nadasve, Ruskoj.

Gubici najvećeg istočnoslovenskog naroda bili su ogromni, vojska nedovoljno opremljena, a ni komunikacije nisu bile dovoljno dobre. Uslovi života prosečnog građanina i seljaka takođe nisu bili kvalitetni i u takvim uslovima desila se Februarska revolucija.

Privremenu vladu Kerenskog na propast je osudio istorijski čas jer u krucijalnim momentima života jednog čoveka, a i nacije, nema mesta kompromisu, nema mesta nalasku na sredokraći, već isključivo prevagnuću jednog od dva pola. Neuspela ruska ofanziva 1917. povećala je želju puka za mirom i više socijalne pravde, a to Kerenski nije mogao da isporuči. 

Dodatni lom izazvala je potencijalna pobuna Lavra Kornilova, tada glavnokomandujućeg vojske, koji je uputio snage na Petrograd, hoteći da preuzme moć. Protiv njega su istupili vojnici lojalni predsedniku vlade Kerenskom, ali i Crvena garda, oružana formacija koja je boljševicima donela porast popularnosti.

"Ponekad istoriju treba pogurati", rekao je Lenjin i gde ćete veće manifestacije tih reči od Ruske revolucije. A ratni brod Aurora imao je važno mesto, doduše više u kasnijem formiranju revolucionarnog narativa celokupne transformacije Rusije u "prvu socijalističku državu na svetu".

U Februarskoj revoluciji Aurora je bila ukotvljena u Petrogradu zbog popravke i upravo njeni mornari prišli su pobuni protiv carske vlasti, a na brodu je formiran revolucionarni komitet koji je izneo teret organizacije prevrata u okviru koje je car Nikolaj Drugi abdicirao i izazvao kraj trovekovne vlade porodice Romanov.

Da točak istorije prevagne na stranu revolucije pobrinuli su se boljševici vođeni Lenjinom koji su nezadovoljstvo naroda ratom i teškim životnim uslovima iskoristili i preuzeli moć u brojnim gradovima, a sada - 25. novembra 1917.  (7. novembra po novom kalendaru) i - prestonicu.

Prazan plotun sa čela Aurore bio je znak za napad na Zimski dvorac, napad koji je rusko učešće u ratu odneo niz vetar, Antantu bez važnog člana, Srbiju bez najiskrenijeg saveznika, a pristalice vladavine radničke klase - sa prvim otelotvorenjem marksističke teorije.

Zaštićena krstarica Aurora treća je i poslednja u klasi Palada koju je naručila ruska Carska mornarica. Gradnja je počela 1897, brod je porinut 1900, dok je u službu ušao 1903. godine.

Do vatrenog krštenja brod nije dugo čekao: tenzije između velike Rusije i ojačalog Japana dovele su do Rusko-japanskog rata (Velika Britanija podržala je Japan koji je od Rusije ultimatumom tražio severni deo Koreje, što je odbijeno) u kome su Rusi izgubili gotovo celokupno brodovlje Tihookeanske i Baltičke flote. Najveći pomorski okršaj u ratu, Bitku u tesnacu Cišima, Aurora je preživela.

Posle bitke Amerikanci su je internirali na Filipine, a nakon rata odlazi u Baltičku flotu gde je služila kao brod za obuku, kao i za ceremonijalne svrhe. U tom smislu, Aurora je bila u poseti Sijamu (Tajlandu) prilikom krunisanja novog kralja.

U Prvom svetskom ratu, brod je imao dve funkcije. Prva je bilo patroliranje i nadzor mora, a druga obavljanje artiljerijskih napada na obalu. Budući da je stiglo vreme oklopljenih krstarica i bojnih krstarica, Aurora nije bila pogodna za pomorske bitke.

Uto su stigle pobune u februaru i oktobru...

S krajem Ruskog građanskog rata (1917-1922) Aurora je ponovo vraćena u službu, još jednom kao brod za obuku u Baltičkoj floti. Kao i pre Prvog svetskog rata, tako je i dvadesetih godina sada već poznatija krstarica odlazila u posete u inostranstvo.

Drugi svetski rat, najkrvaviji sukob u ljudskoj povesti, bio je koban za Auroru. Topovi sa plovila  su skinuti i otposlati za odbranu Lenjingrada (preimenovanog Petrograda), dok je sam brod potonuo 1941. usled nacističkog bombardovanja, tokom zimske ofanzive nemačke vojske.

Dve godine trebalo je marljviim radnicima da poprave ponos sovjetske istorije, da bi je zatim, odlukom vlasti, usidrili u Nevi, u Lenjingradu, kao spomen njenoj ulozi u Oktobarskoj revoluciji. Krstarica je odlikovana dvaput. Prvo odlikovanje darovano je 1927 - Red crvene zastave, dok je drugo uručeno 1968 - u pitanju je Red oktobarske revolucije na kome se nalazi predstava upravo broda Aurora.

Na 40. godišnjicu revolucije, Aurora je pretvorena u brod-muzej i to je status koji ima dan danas, uz kraći prekid osamdesetih, kada je rađena "generalka". Na krstarici i dalje posluje posada koja obavlja zadatke kao da je brod u klasičnoj mornaričkoj upotrebi.

U 57 godina bivstvovanje muzejom, brod je posetilo čak 28 miliona ljudi. Nepomućena slava ove "korablje", kako Rusi zovu brodove (u Srednjem veku istu grčku reč su koristili i u Srbiji), mogla bi da joj donese status koji nikada do sada nije imala.

Naime, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je mogućnost povratka u službu ovog broda, ali u statusu komandnog broda, zbog "istorijske i kulturne vrednosti koju Aurora ima".