KRVAVA GODIŠNJICA: Godinu dana od početka sukoba na istoku Ukrajine

U Ukrajini danas, uglavnom, preovladava primirje, potpisano u februaru. Međutim, i dalje dolazi do sporadičnih borbi. Međutim, pre godinu dana, presedan koji je opozicija postavila u Kijevu, samo dva meseca kasnije, imao je svoj očekivani "domino efekat".

Dana 6. aprila 2014. godine, samo dve nedelje od povratka Krima Rusiji, nakon referenduma o samoopredeljenju tog poluostrva, proruski aktivisti su, po uzoru na pučiste u Kijevu, zauzeli zgrade državne uprave u najvećim gradovima na istoku Ukrajine: Donjecku, Lugansku i Harkovu.

U narednim danima aktivisti proglašavaju Narodne republike Donjeck i Lugansk i traže da Rusija i njih uzme pod svoje.

Međutim, dva dana po zauzimanju Slavjanska 14. aprila, Kijev pokreće antiterorističku operaciju (ATO) na Istoku Ukrajine u pokušaju da se povrate područja koje su zauzeli proruski aktivisti, nezadovoljni novom vlašću u Kijevu. Time je građanski rat ušao u svoju najkrvaviju fazu. Demonizacija Rusije i proruskog življa, je još više podstakla strah od nasilja i doprinela širenju pobune na jugoistoku Ukrajine, jer pobunjenici nisu videli svoj život u novoj Ukrajini.

Kulminacija ovog velikog straha dogodila se 2. maja kada je više od 40 ljudi, uglavnom proruskih aktivista, poginulo nakon protesta u Odesi u podmetnutom požaru.

Ubrzo se održava referendum o nezavisnosti Donjecka i Luganska na kojima se ogromna većina opredeljuje za nezavisnost. Kijev i Zapad osuđuju referendum od 11. maja kao "protivzakonit", dok je zvanična Rusija saopštila da "poštuje" njegov ishod.

Sa druge strane, nove vlasti u Ukrajini su 25. maja organizovale predsedničke izbore. Na izborima je očekivano pobedio prozapadni kadidat, milijarder, Petro Porošenko. Glasanje nije izvršeno na teritoriji koju su kontrolisali proruski aktivisti.

U svojoj kampanji, Porošenko je obećao da će se pozabaviti proruskom pretnjom na Istoku. Zbog toga je već 5. jula otpočela nova ofanziva ukrajinskih snaga koje uspešeno "oslobađaju" deo teritorije pod kontrolom proruskih snaga koji napuštaju Slavjansk nakon krvave opsade.

Obaranje malezijskog aviona MH-17 sa 298 putnika i članova posade 17. jula na istoku Ukrajine, izazvalo je dodatne sukobe kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu. Avion je najverovatnije pogođen raketom, ali se Kijev i proruske snage i dan danas međusobno optužuju za tu tragediju.

Kako je velika ofanziva ukrajinske vojske polako gubila na intezitetu, već 25. avgusta počela proruska kontraofanzive koja nanosi niz poraza ukrajinskoj vojsci. Uspesi su uslovili nove pregovore o primriju koji su se konačno održali 5. septembra u Minsku. Dve strane su uz podršku Rusije i OEBS-a postigli dogovor koji je predviđao veću autonomiju za Donjeck i Lugansk. Međutim, sredinom oktobara zbog učestalih kršenja primirja, pregovori su doživeli neuspeh i borbe se se nastavile.

Do novih pregovora o miru došlo je tek 2015. godine. Na sastanku u Minsku 12 februara (tzv. Minsk 2), na kojima su učestvovali predstavnici Kontakt grupe, Oebsa i ali "normandijska četvorka" Vladimir Putin, Petro Porošenko, Fransoa Oland i Angele Merkel, postignut je sporazum koje dve strane poštuju danas uprkos sporadičnim okršajima koji, za sada, nisu doveli do većih kršenja mira.

Ipak, samo par dana nakon sporazuma u proruske ruke pada Debaljcevo , strateški komunikacijski čvor između Donecka i Luganska, do većih okršaja i obnavljanja sukoba na Istoku Ukrajine ne dolazi.

Od tada, stanje na raištu ostaje nepromenjeno, a pripadnici Oebsa u skladu sa mandatom obilaze front i nadgledaju sprovođenje primirja kao i povlačenje teškog naoružanja sa linije razgraničenja.