КРВАВА ГОДИШЊИЦА: Годину дана од почетка сукоба на истоку Украјине

У Украјини данас, углавном, преовладава примирје, потписано у фебруару. Међутим, и даље долази до спорадичних борби. Међутим, пре годину дана, преседан који је опозиција поставила у Кијеву, само два месеца касније, имао је свој очекивани "домино ефекат".

Дана 6. априла 2014. године, само две недеље од повратка Крима Русији, након референдума о самоопредељењу тог полуострва, проруски активисти су, по узору на пучисте у Кијеву, заузели зграде државне управе у највећим градовима на истоку Украјине: Доњецку, Луганску и Харкову.

У наредним данима активисти проглашавају Народне републике Доњецк и Луганск и траже да Русија и њих узме под своје.

Међутим, два дана по заузимању Славјанска 14. априла, Кијев покреће антитерористичку операцију (АТО) на Истоку Украјине у покушају да се поврате подручја које су заузели проруски активисти, незадовољни новом влашћу у Кијеву. Тиме је грађански рат ушао у своју најкрвавију фазу. Демонизација Русије и проруског живља, је још више подстакла страх од насиља и допринела ширењу побуне на југоистоку Украјине, јер побуњеници нису видели свој живот у новој Украјини.

Кулминација овог великог страха догодила се 2. маја када је више од 40 људи, углавном проруских активиста, погинуло након протеста у Одеси у подметнутом пожару.

Убрзо се одржава референдум о независности Доњецка и Луганска на којима се огромна већина опредељује за независност. Кијев и Запад осуђују референдум од 11. маја као "противзаконит", док је званична Русија саопштила да "поштује" његов исход.

Са друге стране, нове власти у Украјини су 25. маја организовале председничке изборе. На изборима је очекивано победио прозападни кадидат, милијардер, Петро Порошенко. Гласање није извршено на територији коју су контролисали проруски активисти.

У својој кампањи, Порошенко је обећао да ће се позабавити проруском претњом на Истоку. Због тога је већ 5. јула отпочела нова офанзива украјинских снага које успешено "ослобађају" део територије под контролом проруских снага који напуштају Славјанск након крваве опсаде.

Обарање малезијског авиона МХ-17 са 298 путника и чланова посаде 17. јула на истоку Украјине, изазвало је додатне сукобе како на унутрашњем тако и на међународном плану. Авион је највероватније погођен ракетом, али се Кијев и проруске снаге и дан данас међусобно оптужују за ту трагедију.

Како је велика офанзива украјинске војске полако губила на интезитету, већ 25. августа почела проруска контраофанзиве која наноси низ пораза украјинској војсци. Успеси су условили нове преговоре о примрију који су се коначно одржали 5. септембра у Минску. Две стране су уз подршку Русије и ОЕБС-а постигли договор који је предвиђао већу аутономију за Доњецк и Луганск. Међутим, средином октобара због учесталих кршења примирја, преговори су доживели неуспех и борбе се се наставиле.

До нових преговора о миру дошло је тек 2015. године. На састанку у Минску 12 фебруара (тзв. Минск 2), на којима су учествовали представници Контакт групе, Оебса и али "нормандијска четворка" Владимир Путин, Петро Порошенко, Франсоа Оланд и Ангеле Меркел, постигнут је споразум које две стране поштују данас упркос спорадичним окршајима који, за сада, нису довели до већих кршења мира.

Ипак, само пар дана након споразума у проруске руке пада Дебаљцево , стратешки комуникацијски чвор између Донецка и Луганска, до већих окршаја и обнављања сукоба на Истоку Украјине не долази.

Од тада, стање на раишту остаје непромењено, а припадници Оебса у складу са мандатом обилазе фронт и надгледају спровођење примирја као и повлачење тешког наоружања са линије разграничења.