U ŠTA SMO SE TO PRETVORILI? "Ljudi moji, drugovi iz razreda su pokušali da ga siluju nogom đačke stolice!"

Nisu hteli da joj kažu preko telefona o čemu se radi, već samo da odmah, hitno, dođe u školu. Kroz glavu su joj prolazile svakakve misli, kakve samo majka može imati.

"Samo da je živ pomislila sam", započinje majka dečaka koji je bio zlostavljan od strane svojih vršnjaka.

ZAŠTO AKCIJA PROTIV VRŠNJACKOG NASILJA?

SVAKI RODITELJ CE VAM REĆI da ne postoji ništa vrednije od sopstvenog deteta. Čuvamo ga kao oči u glavi, odvajamo od usta zbog njega, odgajamo ga da postane čovek. A onda ga pošaljemo u školu i tamo ga nečije tuđe dete zlostavlja. Najgore od svega je što najčešce mi to poslednji saznamo. Naš dečak ili devojčica dolaze iz škole uplašeni i bezvoljni, bez džeparca i sa masnicama.

HAJDE DA SPREČIMO da se deca međusobno maltretiraju, da shvate da nasilje nikad nije rešenje i da se ne dele na žrtve i nasilnike. Portal SrbijaDanas.com je pokrenuo akciju za prevenciju vršnjackog nasilja, jer ono itekako postoji i treba pričati o njemu, pre nego što tragični slučajevi počnu da ispunjavaju novinske stupce. Naučimo decu da poštuju druge, jer sva ta deca ce sutra biti ljudi. Kakvi – to zavisi od nas.

Redakcija SrbijaDanas.com

Na ulazu joj je prišao njegov razredni starešina. Poveo je ka zbornici, gde je njeno dete sedelo nepomično, lica otečenog od plakanja, prestravljenog pogleda. Potrčala je prema njemu da ga zagrli, a on se jedva pomerio da joj odgovori na zagrljaj.

"Šta se desilo? Šta se desilo?!", zaurlala sam besno, uzaludno pokušavajući da ne zaplačem.

Kada su joj direktor  i sinovljev razredni starešina ispričali šta se desilo, prvi put u životu je poželela da umre, da nestane.

"Toliku bol sam osećala", nastavlja majka.

A onda je bol nadvladao bes. Mržnja, želja za osvetom. Htela je da istrči, nađe tu decu i uradi šta god bi poželela u tom trenutku.

"Miran je, lepo vaspitan, redovno i dobro uči, poštuje profesore, radi domaće zadatke, nikom se ne zamera. Uvek je bio dobro dete, uvek pošten prema svima", priča majka, kojoj nje jasno kako nekom takva gnusna stvar može pasti na pamet!

Seća se, još kad je bio u vrtiću, da se uvek radovao drugoj deci, delio svoje igračke sa svima. Srce joj se cepa prisećajući se ovog događaja.

POKUŠAJ SILOVANJA

"Ljudi moji, drugovi iz razreda su pokušali da ga siluju nogom đačke stolice!!! Jedan od njih je sedeo s njim u klupi! Moje dete mu je pomagalo oko domaćih zadataka! Pa, da li je to moguće!?", dok se seća briznula je u plač.

Nije znala šta da mu kaže, kako da ga uteši, na koji način da mu objasni, jer ni ona sama nije mogla da shvati, a ne zna da li iko može da shvati zašto i kako je došlo do toga.

Da li iko ima objašnjenje? Jer ako ima, žarko želi da ga čuje! Želi da čuje kako nekome ko ima samo 16 godina, može da sine takva ideja, da se u njemu rodi takva želja, da povredi na takav monstruozan način bilo koga, a kamo li druga sa kojim već dve godine ide u školu, deli školsku klupu s njim. Sve je to na njenog sina ostavilo posledice, krenuo je kod psihologa.

NEMOĆ JEDNE MAJKE

"I kako sada ja da budem mirna i nastavim život dalje? Kako svom detetu da olakšam, kako da mu savetujem da nastavi da ide u školu, jer on više ne želi da izađe iz kuće? Koliko će vremena proći dok počne ponovo da veruje ljudima, svojim vršnjacima? A niko iz odeljenja nije pokušao da ga odbrani, da zaustavi monstrume! Niko! Svi su samo stajali i posmatrali kako drže moje dete pritisnuto na klupi, dok njihov drug iz razreda siluje njihovog drugog druga. Svi do jednog! U šta smo se to pretvorili? I vi mene pitate kako se ja osećam? Ja ne smem ni da izgovorim kako se osećam", očajna je majka.

PSIHIČKA KOMA

"Ja svakog dana gledam svoje dete kako polako nestaje, a ne mogu ništa da preduzmem. Ni svi ti psiholozi mu ne pomažu, ništa ne pomaže. Uništili su mu život, a ja samo razmišljam o tome kako da ga vratim, kako da mu ublažim bol, kad već nemam tu moć da učinim da zaboravi, kao da se nije nikada desilo", govori ona.

Deca koja su pokušala da učine to užasno delo su samo su suspendovana sa nastave do daljnjeg. O čemu oni sada razmišljaju? O čemu razmišljaju roditelji tih članova ljudske zajednice? Da li su svesni kakve su monstrume izrađali i da li ih je strah kako će završiti u životu? Da li misle o tome, da se sve u životu vraća? Da li su svesni svog postupka, da takve stvari ne mogu proći nekažnjeno? Šta bi oni uradili da se to desilo njihovom detetu?

Gde je pogrešila, neprestano se pita naša sagovornica. Da li je trebalo da ga vaspita da bude siledžija? Da se bije u školi, da ga pusti da ne uči, da se svađa sa profesorima, da ne poštuje nikog i ništa?

"Sad po ceo dan provodi u sobi, odbija da priča, ne mogu da doprem do njega. Dala sam otkaz na poslu da bih mogla da budem s njim non-stop, da ne učini nešto sebi. Jedva živimo od alimentacije i pomoći mojih roditelja. I onda čujem komentare, tu i tamo, "dobro je, bar je živ i zdrav". Jeste, živ je i zdrav, ali samo fizički. Psihički je u komi. I ne znam hoće li i kad da se probudi“, kroz plač govori majka koja polako gubi nadu.

Seća se, često, kako srećan dolazi kući i ponosno pokazuje knjižicu sa peticama, sa velikim planovima za fakultet i budućnost. Majka živi za dan kada će ponovo da ugleda taj ponos i sreću na njegovom licu. Daće sve od sebe da se to desi.

ŠERUJ DALJE!       #DrugNijeMeta           ŠERUJ DALJE!       #StopVršnjackomNasilju