У ШТА СМО СЕ ТО ПРЕТВОРИЛИ? "Људи моји, другови из разреда су покушали да га силују ногом ђачке столице!"

вршњачко насиље / Извор: Профимедиа

"Спремала сам ручак кад сам чула да ми звони мобилни телефон. Срце је почело убрзано да ми лупа, јер сам видела да ме зову из школе. Само једном сам примила позив и то када су ме звали да ме обавесте да ми је дете повредило руку на часу физичког васпитања", прича мајка ученика првог разред средње школе.

Нису хтели да јој кажу преко телефона о чему се ради, већ само да одмах, хитно, дође у школу. Кроз главу су јој пролазиле свакакве мисли, какве само мајка може имати.

"Само да је жив помислила сам", започиње мајка дечака који је био злостављан од стране својих вршњака.

ЗАШТО АКЦИЈА ПРОТИВ ВРШЊАЦКОГ НАСИЉА?

Вршњачко насиље / Извор: .

СВАКИ РОДИТЕЉ ЦЕ ВАМ РЕЋИ да не постоји ништа вредније од сопственог детета. Чувамо га као очи у глави, одвајамо од уста због њега, одгајамо га да постане човек. А онда га пошаљемо у школу и тамо га нечије туђе дете злоставља. Најгоре од свега је што најчешце ми то последњи сазнамо. Наш дечак или девојчица долазе из школе уплашени и безвољни, без џепарца и са масницама.

ХАЈДЕ ДА СПРЕЧИМО да се деца међусобно малтретирају, да схвате да насиље никад није решење и да се не деле на жртве и насилнике. Портал SrbijaDanas.com је покренуо акцију за превенцију вршњацког насиља, јер оно итекако постоји и треба причати о њему, пре него што трагични случајеви почну да испуњавају новинске ступце. Научимо децу да поштују друге, јер сва та деца це сутра бити људи. Какви – то зависи од нас.

Редакција SrbijaDanas.com

На улазу јој је пришао његов разредни старешина. Повео је ка зборници, где је њено дете седело непомично, лица отеченог од плакања, престрављеног погледа. Потрчала је према њему да га загрли, а он се једва померио да јој одговори на загрљај.

"Шта се десило? Шта се десило?!", заурлала сам бесно, узалудно покушавајући да не заплачем.

Када су јој директор и синовљев разредни старешина испричали шта се десило, први пут у животу је пожелела да умре, да нестане.

"Толику бол сам осећала", наставља мајка.

А онда је бол надвладао бес. Мржња, жеља за осветом. Хтела је да истрчи, нађе ту децу и уради шта год би пожелела у том тренутку.

"Миран је, лепо васпитан, редовно и добро учи, поштује професоре, ради домаће задатке, ником се не замера. Увек је био добро дете, увек поштен према свима", прича мајка, којој ње јасно како неком таква гнусна ствар може пасти на памет!

Сећа се, још кад је био у вртићу, да се увек радовао другој деци, делио своје играчке са свима. Срце јој се цепа присећајући се овог догађаја.

ПОКУШАЈ СИЛОВАЊА

"Људи моји, другови из разреда су покушали да га силују ногом ђачке столице!!! Један од њих је седео с њим у клупи! Моје дете му је помагало око домаћих задатака! Па, да ли је то могуће!?", док се сећа бризнула је у плач.

Није знала шта да му каже, како да га утеши, на који начин да му објасни, јер ни она сама није могла да схвати, а не зна да ли ико може да схвати зашто и како је дошло до тога.

Да ли ико има објашњење? Јер ако има, жарко жели да га чује! Жели да чује како некоме ко има само 16 година, може да сине таква идеја, да се у њему роди таква жеља, да повреди на такав монструозан начин било кога, а камо ли друга са којим већ две године иде у школу, дели школску клупу с њим. Све је то на њеног сина оставило последице, кренуо је код психолога.

НЕМОЋ ЈЕДНЕ МАЈКЕ

вршњачко насиље / Извор: СД/илустрација

"И како сада ја да будем мирна и наставим живот даље? Како свом детету да олакшам, како да му саветујем да настави да иде у школу, јер он више не жели да изађе из куће? Колико ће времена проћи док почне поново да верује људима, својим вршњацима? А нико из одељења није покушао да га одбрани, да заустави монструме! Нико! Сви су само стајали и посматрали како држе моје дете притиснуто на клупи, док њихов друг из разреда силује њиховог другог друга. Сви до једног! У шта смо се то претворили? И ви мене питате како се ја осећам? Ја не смем ни да изговорим како се осећам", очајна је мајка.

ПСИХИЧКА КОМА

"Ја сваког дана гледам своје дете како полако нестаје, а не могу ништа да предузмем. Ни сви ти психолози му не помажу, ништа не помаже. Уништили су му живот, а ја само размишљам о томе како да га вратим, како да му ублажим бол, кад већ немам ту моћ да учиним да заборави, као да се није никада десило", говори она.

Деца која су покушала да учине то ужасно дело су само су суспендована са наставе до даљњег. О чему они сада размишљају? О чему размишљају родитељи тих чланова људске заједнице? Да ли су свесни какве су монструме израђали и да ли их је страх како ће завршити у животу? Да ли мисле о томе, да се све у животу враћа? Да ли су свесни свог поступка, да такве ствари не могу проћи некажњено? Шта би они урадили да се то десило њиховом детету?

Где је погрешила, непрестано се пита наша саговорница. Да ли је требало да га васпита да буде силеџија? Да се бије у школи, да га пусти да не учи, да се свађа са професорима, да не поштује никог и ништа?

"Сад по цео дан проводи у соби, одбија да прича, не могу да допрем до њега. Дала сам отказ на послу да бих могла да будем с њим нон-стоп, да не учини нешто себи. Једва живимо од алиментације и помоћи мојих родитеља. И онда чујем коментаре, ту и тамо, "добро је, бар је жив и здрав". Јесте, жив је и здрав, али само физички. Психички је у коми. И не знам хоће ли и кад да се пробуди“, кроз плач говори мајка која полако губи наду.

Сећа се, често, како срећан долази кући и поносно показује књижицу са петицама, са великим плановима за факултет и будућност. Мајка живи за дан када ће поново да угледа тај понос и срећу на његовом лицу. Даће све од себе да се то деси.

РЕЧ СТРУЧЊАКА: Милица Грујић, психолог

"Сексуално насиље представља један од најозбиљнијих видова насиља, и последице могу бити веома дугорочне и болне. Као и сваки други вид насиља, сексуално насиље чето се подцењује а његове последице неретко се умањују. Статистика показује да се код жртава сексуалног насиља често јављају озбиљне последице у виду алкохолизма, аутодеструктивног понашања, суцидалних идеја и слично, те је због тога неопходно жртви указати озбиљну стручну помоћ. Велики проблем представља чињеница, да се као и у овом примеру, извршиоци сексуалног насиља неадекватно кажњавају. Санкције односно казне за оваква дела морају се адекватно одредити јер се у супротном шаље погрешна порука да је сексуално насиље дозвољено понашање и потпуно се минимизира озбиљност самог дела", објашњава психолог Милица Грујић.