Mihajlović: Albanski ekstremisti i dalje uticajni na Kosovu
Generalni sekretar Vlade Srbije Milivoje Mihajlović izjavio je da su na Kosovu i Metohiji albanski ekstremisti uticajni i danas, 11 godina nakon velikog nasilja nad Srbima 2004. u kojem je tokom dva dana ubijeno 19 ljudi.
"Danas na meti tih ekstremista nisu samo Srbi, već i Albanci, svako ko im ne odgovara", kazao je Mihajlović za Radio-televiziju Srbije.
On je dodao da su Srbi na KiM sada, ipak, bezbedniji i sigurniji nego pre 11 godina i da Vlada Srbije čini sve da im položaj bude što bolji.
Dvodnevni sukobi na KiM izbili su 17. marta 2004. pošto je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar kod sela čabra, na severu Kosova. Ti sukobi su okarakterisani kao najveći etnički motivisani sukobi na KiM od dolaska međunarodnih snaga.
Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se proširile na druge delove Kosova i Metohije.
U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije. Uništeno je i oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.
Nasilje na Kosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD I Rusiju.
Tim povodom NATO je odlučio da na KiM uputi dodatne trupe. U maju 2004. šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata.
U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju.
U septembru te godine međunarodni tužilac je podigao prvu optužnicu povodom martovskih događaja na KiM protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri šabanija i Agima Abdulahua. Godinu dana kasnije osuđeni su na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora.
Za martovsko nasilje na KiM u prekršajnim i krivičnim postupcima kažnjeno je 266 osoba, dok istraga o umešanosti kosovskih institucija nikada nije sprovedena.