MILICA DABOVIĆ ZA SRBIJU DANAS: Ni evropsko zlato nije toliko bitno kada te gledaju kao idola!

Milica Dabović u našoj redakciji / Izvor: Srbija Danas

Kapiten zlatne generacije srpskih košarkašica za naš portal govorila je o medijskoj pažnji kojom je okružena, zašto je opsovala Dajanu Butuliju pred polufinale, kao i o sujeverju i pobožnosti, za koje veruje da ne moraju nužno biti suprotstavljeni.

Na Evropsko prvenstvo u Mađarskoj i Rumuniji otišle su sasvim nečujno, a vratile se obasjane zlatom. Srbija je smenila Španiju na tronu, a košarkašice je na putu do vrha predvodila iskusna Milica Dabović. Upravo je nekrunisana "carica Milica" bila gost naše redakcije. U utorak ste mogli da pročitate njen viđenje Evrobasketa, kada je bilo najteže, šta je ono što ih je vodilo do vrha, kada planira da stavi tačku na igračku karijeru, a više o tome možete pročitati OVDE.

Nije tajna da ste često u centru medijske pažnje, što zbog učinka na terenu, što zbog izazovnih fotografija na Instagramu. Naravno, tome je umnogome doprinela i titula na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj.

- Iskrena da budem, uživam u medijskoj pažnji, jer kada će se pričati i pisati o nama ako ne sada. Neće sigurno kada budem imala četrdeset godina i kada budem imala dete. Tada ću doći na neku utakmicu i gledaće me kao legendu srpske košarke... Jedva čekam da otvorim školicu košarke i da napravim kamp na Jahorini, što mi je velika želja. Volela bih decu da naučim, ne kako da barataju sa loptom već koliko je put trnovit i težak. Čega moraju da se odreknu i kako da rade, kako da se ponašaju i kako da postanu dobri ljudi. Jer to je ono najvažnije – rekla je Milica Dabović za Srbijadanas.com.

Dobro je poznato da ste izuzetno pobožni, a da li ste sa druge strane i sujeverni, što ne bi trebalo da ide jedno s drugim. Imate li neke posebne rituale pred mečeve?

- Jako sam sujeverna. Znam da Bog i sujeverje ne idu jedno uz drugo, ali kod mene je jednostavno tako. Imam neke svoje rituale pred utakmicu koje uvek poštujem. Moram da se oblačim u određeno vreme, da vezujem kosu na poseban način, da se našminkam na određeni način u određeno vreme. Recimo, desilo se da sam se pred polufinale zagrejala i pitala devojke da li ima još neka da to uradi. Butulija je došla i rekla da je ostala samo još ona. Pošto sam navikla da poslednja napustim zagrevanje, poludela sam, opsovala i otčala u toalet. Sve je to na kraju ispala šala, dobro smo se ismejale, ali takva sam. Ne daj Bože da mi neko sedne na pretposlednje mesto do doktora, tada sam spremna da pomerim čitav tim za jedno mesto samo da bih sela tu.

Košarkašice Srbije tokom polufinala Evrobasketa protiv Belorusije / Izvor: Beta/AP

Poznata si kao neko ko nema dlake na jeziku...

- Uvek kažem ono što mislim. Nije mi važno da mi je svaka k'o Njegoševa van terena, nego na njemu - kada se bacim po trideset puta na meču. A ostale priče i pričice me uopšte ne interesuju. Zato me ljudi i vole i izuzetno sam srećna zbog toga. Svaki dan bih pričala o devojčicama i dečacima koji me gledaju kao idola. Svakodnevno mi pišu na društvenim mrežama, često me rasplaču sve te njihove reči. Nikada do sada to u životu nisam doživela i jako sam srećna. Više ni to evropsko zlato nije toliko bitno kada te ta deca gledaju kao Boga, kada žele da se bore po ugledu na tebe. Oni mi ne govore da žele da daju koševe kao ja, već da oduzimaju lopte, da se bore, da se bacaju... Pa od toga većeg zadovoljstva i sreće nema.