Mrkonjić: "Beograd na vodi" je od nacionalnog značaja, omogućiće da se završi Koridor!
“Samo u uslovima u kojima danas Srbija živi politička volja definiše sve projekte“ ocenjuje za Srbiju Danas Milutin Mrkonjić,
potpresednik Glavnog odbora SPS, bivši ministar infrastrukture i bivši ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić.
“Savski amfiteatar je objekat od šireg društvenog interesa. Još '70-tih godina doneta je odluka da se uđe u realizaciju Koridora 10 i Koridora 11 putnog i železničkog. Sve vlade su od tog vremena odradile delove svojih poslova. Napravljen je ceo autoput kroz Hrvatsku, kroz Srbiju od Beograda do Niša, ali uslov da se završi Koridor, i putni i železnički, je Beograd. Najslabija tačka na tom projektu je, dakle, Beograd“, rekao je Mrkonjić.
Kako bi se rešio taj problem i Koridori konačno bili završeni, objašnjava Mrkonjić, neophodno je napraviti beogradski čvor koji je osmislio Branko Pešić.
BARSKA PRUGA JE BILO NAJVEĆE GRADILIŠTE U EVROPI
U razgovoru za Srbiju Danas Mrkonjić se prisetio kako je izgledala gradnja barske pruge.
“Kad sam završio fakultet '68 prvi posao mi je bio izgradnja barske pruge. Imao sam priliku da deset godina na toj pruzi steknem osnovna znanja o građevini. Fakultet je jedno, a gradilište je dugo, a ja sam imao priliku da radim na najlepšem i najtežem projektu u Evropi. Tamo sam sticao predznanja i u to vreme, već kao mladi inženjer ušao sam u te strukture o realizaciji bitnih projekata. To je bio jedan od vitalnih projekata bivše Jugoslavije.“
“Potrebno je izmestiti vozove iz Beograda, provući autoput kroz Beograd i napraviti metro. Iz toga je izveden projekat 'Beograd na vodi'. I zato je on u interesu od šireg značaja, a najširi značaj je da Koridori prođu kroz našu zemlju. Jedna vrlo važna teza Branka Pešića je da Beograd postane grad usluge i zato mora da bude povezan sa najbržim komunikacijama sa svetom, a to su brze železnice, brzi saobraćaj, brze telekomunikacijske veze", objašnjava Mrkonjić za portal SrbijaDanas.com.
Kako kaže sa realizacijom ovih projekata krenulo se još 1996. godine, a Akademija nauka dala je čak 20 rešenja, od kojih su neki bili nemogući za realizaciju.
“Još '96 se krenulo sa realizacijom tog projekta. Akademija nauka dala je čak 20 rešenja, od kojih je jedan projekat bio Opera. Taj projekat je bio fenomenalan, kao u Austriji, ali mi živimo u Srbiji, nemamo šta da jedemo, znači ne možemo. Najbolja varijanta je polu-poslovni prostor, zabavni i da deo stanovanja bude u visokim strukturama", zaključuje Mrkonjić.
Na pitanje našeg portala zbog čega je projekat “Beograd na vodi“ naišao na otpor javnosti Mrkonjić odgovor pronalazi u tome neke što stvari pokušavaju da se politizuju.
“Kad govorite o periodu druga Tita, i svakoga ko se bavio razvojem, postoje dve vrste otpora. Jedan je od ljudi koji ništa ne znaju, što je manji problem, a drugi je opstrukcija iz interesa. Neke stvari sada čak pokušavaju da se politizuju“, kaže Mrkonjić.
Kako se gradilo u SFRJ
Mrkonjić je za naš portal rekao da se u Jugoslaviji gradilo prema prioritetu i da je odluku o tome donosio odbor na čijem čelu je bio Tito.
“Tu se znao red, onaj projekat koji uđe u to da je bitan za Jugoslaviju na nivou savezne države, bio je prioritetan. Odluku o tome donosio je odbor kojima je presedavao drug Tito. Znao se red. Danas barska pruga nije prioritet Evrope, ali onda je bila prioritet Jugoslavije, ali i najveće gradilište u Evropi. Dakle, barska pruga i druge takozvane kapitalne investicije građene su na taj način“, kaže Mrkonjić.
Po oceni potpresednika Glavnog odbora SPS-a, srpske firme su pri gradnji u Jugoslaviji prolazile najgore zato što nisu imale spremne projekte:
“Nažalost, kad se odlučivalo na tom saveznom nivou o projektima, uvek su naše firme, srpske firme bile najgore jer nikada nisu imale projektnu dokumentaciju, dok su prvi uvek bili Slovenci. Onaj ko je imao projekte taj je i dobijao posao, jer su tako pare prilazile Jugoslaviji. To je bio red koji se poštovao. Zato je Slovenija prva dobijala autoput i modernizaciju brze pruge. Srbi su tu uvek kasnili, i zato su ostali bez Koridora 10. I posle smrti druga Tita odluke su se donosile ovako. Prioritet je i tada bio Koridor 10. Još tada je Evropa tražila da Koridor 10 bude brže realizovan kroz našu zemlju.
Mrkonjić je objasnio zašto se gradnja u SFRJ razlikuje od gradnje u današnjoj Srbiji, jer kako sad kaže “više nema Tita“.
“Kad je Tito došao da otvori Gazelu, Branko Pešić ga je sačekao i pokazao mu ložionicu ispod Gazele koja treba da se izmesti. Tito je samo pitao: 'Gde?', na šta mu je Pešić predložio Prokop koji je tada bio ciganska mala. Tito je tada obezbedio novac i otpočeo realizaciju Beogradskog čvora. Sada je drugo vreme, i tu je Vučić u pravu. Prvo treba naći investitora, jer danas nema Branka Pešića, nema Tita, nema centralizovanih fondova, Srbija je zasebna zemlja, a taj koji daje pare, taj treba i da priča“, objašnjava Mrkonjić.