Мркоњић: "Београд на води" је од националног значаја, омогућиће да се заврши Коридор!
“Само у условима у којима данас Србија живи политичка воља дефинише све пројекте“ оцењује за Србију Данас Милутин Мркоњић,
потпреседник Главног одбора СПС, бивши министар инфраструктуре и бивши министар саобраћаја Милутин Мркоњић.
“Савски амфитеатар је објекат од ширег друштвеног интереса. Још '70-тих година донета је одлука да се уђе у реализацију Коридора 10 и Коридора 11 путног и железничког. Све владе су од тог времена одрадиле делове својих послова. Направљен је цео аутопут кроз Хрватску, кроз Србију од Београда до Ниша, али услов да се заврши Коридор, и путни и железнички, је Београд. Најслабија тачка на том пројекту је, дакле, Београд“, рекао је Мркоњић.
Како би се решио тај проблем и Коридори коначно били завршени, објашњава Мркоњић, неопходно је направити београдски чвор који је осмислио Бранко Пешић.
БАРСКА ПРУГА ЈЕ БИЛО НАЈВЕЋЕ ГРАДИЛИШТЕ У ЕВРОПИ
У разговору за Србију Данас Мркоњић се присетио како је изгледала градња барске пруге.
“Кад сам завршио факултет '68 први посао ми је био изградња барске пруге. Имао сам прилику да десет година на тој прузи стекнем основна знања о грађевини. Факултет је једно, а градилиште је дуго, а ја сам имао прилику да радим на најлепшем и најтежем пројекту у Европи. Тамо сам стицао предзнања и у то време, већ као млади инжењер ушао сам у те структуре о реализацији битних пројеката. То је био један од виталних пројеката бивше Југославије.“
“Потребно је изместити возове из Београда, провући аутопут кроз Београд и направити метро. Из тога је изведен пројекат 'Београд на води'. И зато је он у интересу од ширег значаја, а најшири значај је да Коридори прођу кроз нашу земљу. Једна врло важна теза Бранка Пешића је да Београд постане град услуге и зато мора да буде повезан са најбржим комуникацијама са светом, а то су брзе железнице, брзи саобраћај, брзе телекомуникацијске везе", објашњава Мркоњић за портал SrbijaDanas.com.
Како каже са реализацијом ових пројеката кренуло се још 1996. године, а Академија наука дала је чак 20 решења, од којих су неки били немогући за реализацију.
“Још '96 се кренуло са реализацијом тог пројекта. Академија наука дала је чак 20 решења, од којих је један пројекат био Опера. Тај пројекат је био феноменалан, као у Аустрији, али ми живимо у Србији, немамо шта да једемо, значи не можемо. Најбоља варијанта је полу-пословни простор, забавни и да део становања буде у високим структурама", закључује Мркоњић.
На питање нашег портала због чега је пројекат “Београд на води“ наишао на отпор јавности Мркоњић одговор проналази у томе неке што ствари покушавају да се политизују.
“Кад говорите о периоду друга Тита, и свакога ко се бавио развојем, постоје две врсте отпора. Један је од људи који ништа не знају, што је мањи проблем, а други је опструкција из интереса. Неке ствари сада чак покушавају да се политизују“, каже Мркоњић.
Како се градило у СФРЈ
Мркоњић је за наш портал рекао да се у Југославији градило према приоритету и да је одлуку о томе доносио одбор на чијем челу је био Тито.
“Ту се знао ред, онај пројекат који уђе у то да је битан за Југославију на нивоу савезне државе, био је приоритетан. Одлуку о томе доносио је одбор којима је преседавао друг Тито. Знао се ред. Данас барска пруга није приоритет Европе, али онда је била приоритет Југославије, али и највеће градилиште у Европи. Дакле, барска пруга и друге такозване капиталне инвестиције грађене су на тај начин“, каже Мркоњић.
По оцени потпреседника Главног одбора СПС-а, српске фирме су при градњи у Југославији пролазиле најгоре зато што нису имале спремне пројекте:
“Нажалост, кад се одлучивало на том савезном нивоу о пројектима, увек су наше фирме, српске фирме биле најгоре јер никада нису имале пројектну документацију, док су први увек били Словенци. Онај ко је имао пројекте тај је и добијао посао, јер су тако паре прилазиле Југославији. То је био ред који се поштовао. Зато је Словенија прва добијала аутопут и модернизацију брзе пруге. Срби су ту увек каснили, и зато су остали без Коридора 10. И после смрти друга Тита одлуке су се доносиле овако. Приоритет је и тада био Коридор 10. Још тада је Европа тражила да Коридор 10 буде брже реализован кроз нашу земљу.
Мркоњић је објаснио зашто се градња у СФРЈ разликује од градње у данашњој Србији, јер како сад каже “више нема Тита“.
“Кад је Тито дошао да отвори Газелу, Бранко Пешић га је сачекао и показао му ложионицу испод Газеле која треба да се измести. Тито је само питао: 'Где?', на шта му је Пешић предложио Прокоп који је тада био циганска мала. Тито је тада обезбедио новац и отпочео реализацију Београдског чвора. Сада је друго време, и ту је Вучић у праву. Прво треба наћи инвеститора, јер данас нема Бранка Пешића, нема Тита, нема централизованих фондова, Србија је засебна земља, а тај који даје паре, тај треба и да прича“, објашњава Мркоњић.