Najgora godina za pčelare u poslednjih pet decenija
KRAGUJEVAC - Zbog ovogodišnjih poplava i elementarnih nepogoda proizvodnja bagremovog meda u Srbiji desetkovana je, a prinosi ostalih vrsta meda po košnici manji su pet i više puta u odnosu na prošlu godinu.
"Prinosi umesto da iznose od 40 do 60 kilograma po košnici, ove godine se kreću od 10 do maksimum 12 kilograma. Pitanje je da li i ima pčelara koji imaju takav prinos", rekao je Ratko Milojković iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi, republički rekorder u proizvodnji meda u 2013. godini, jedan od pčelara koji učestvuje na dvodnevnoj manifestaciji "Dani pčelarstva Šumadije".
Milojković, čija porodica gotovo pet decenija proizvodi med, Tanjugu je izjavio da je 2014. godina loša za pčelarstvo i da nije uopšte izdašna.
"Majske poplave su desetkovale unose bagremovog meda, tako da ga gotovo i nije bilo za ceđenje, a ono što se može naći na tržištu je iz prošle i pretprošle godine", rekao je Milojković i dodao, da je posle majskih poplava, takođe usledio loš period od mesec i po dana, u kojem pčele u košnice gotovo ništa nisu unosile.
Zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije Milutin Petrović rekao je da se pretpostavlja da će proizvodnja meda u ovoj godini biti oko 20 odsto od normalne godišnje proizvode, kada prinosi iznose od 6.000 do 9.000 tona. Takođe, dodaje Petrović, i izvoz je ugrožen, pa će na strana tržišta biti plasirano oko 20 odsto od ukupno 3.371 tone meda, koliko je u prošloj godini izvezeno.
"Za mojih 36 godina pčelarenja ovo je najgora godina, a to kažu i pčelari koji se pčelarstvom bave više od pet decenija", rekao je Petrović i dodao da meda nije bilo ni u jednoj pčelinjoj košnici u vreme sazrevanja voća u proleće, zatim uljane repice, bagrema, lipe...
Jedino je na suncokretu bilo pet do šest kilograma po košnici, za ceđenje, što, kako je rekao, nije dovoljno da se pokriju troškovi seljenja koji iznose oko 750 evra.
"Pčelare muči i nestašica meda u košnici, jer oni koji ih nisu selili nemaju dovoljno hrane da bi društva prezimela, a potrebne rezerve treba da iznose od 15 od 20 kilograma po košnici", rekao je Petrović i dodao da je drugi problem pojava varoje, čiji je razvoj zaustavljen, ali sama pojava može da predstavlja problem na proleće naredne godine.
Pored problema uzrokovanih vremenskim uslovima u ovoj godini, srpske pčelare, koji med prodaju po ceni od 700 dinara, muči i nelojalna konkurencija. Navode podatak da na tržištu ima znatno jefinijeg meda, kao i da je "fruktuozni sirup iz Turske zatečen u jednoj firmi u Srbiji koja se bavi pakovanjem i prodajom meda". Pčelari tvrde da je "taj sirup samo sladak, a ne sadrži ništa korisno po zdravlje čoveka".
"U ovom momentu, primera radi, u jednom marketu u Kragujevcu za 301 dinar se prodaje bagremov med, a otkupna cena u ovoj godini tog meda je 4,7 evra, a još treba kupiti i teglu, poklopac i banderolu", rekao je Petrović i naglasio "da ta činjenica da je prodajna cena niža od otkupne dovoljno govori da li je to pravi med".
Petrović je naglasio i da je Savez pčelarskih organizacija zatražio od države da se med kontroliše i na tezgama na pijacama i u marketima, kako bi se suzbio falsifikovani med, kako zbog pčelara tako i zbog potrošaca.