Најгора година за пчеларе у последњих пет деценија
КРАГУЈЕВАЦ - Због овогодишњих поплава и елементарних непогода производња багремовог меда у Србији десеткована је, а приноси осталих врста меда по кошници мањи су пет и више пута у односу на прошлу годину.
"Приноси уместо да износе од 40 до 60 килограма по кошници, ове године се крећу од 10 до максимум 12 килограма. Питање је да ли и има пчелара који имају такав принос", рекао је Ратко Милојковић из Каменова код Петровца на Млави, републички рекордер у производњи меда у 2013. години, један од пчелара који учествује на дводневној манифестацији "Дани пчеларства Шумадије".
Милојковић, чија породица готово пет деценија производи мед, Танјугу је изјавио да је 2014. година лоша за пчеларство и да није уопште издашна.
"Мајске поплаве су десетковале уносе багремовог меда, тако да га готово и није било за цеђење, а оно што се може наћи на тржишту је из прошле и претпрошле године", рекао је Милојковић и додао, да је после мајских поплава, такође уследио лош период од месец и по дана, у којем пчеле у кошнице готово ништа нису уносиле.
Заменик председника Савеза пчеларских организација Србије Милутин Петровић рекао је да се претпоставља да ће производња меда у овој години бити око 20 одсто од нормалне годишње производе, када приноси износе од 6.000 до 9.000 тона. Такође, додаје Петровић, и извоз је угрожен, па ће на страна тржишта бити пласирано око 20 одсто од укупно 3.371 тоне меда, колико је у прошлој години извезено.
"За мојих 36 година пчеларења ово је најгора година, а то кажу и пчелари који се пчеларством баве више од пет деценија", рекао је Петровић и додао да меда није било ни у једној пчелињој кошници у време сазревања воћа у пролеће, затим уљане репице, багрема, липе...
Једино је на сунцокрету било пет до шест килограма по кошници, за цеђење, што, како је рекао, није довољно да се покрију трошкови сељења који износе око 750 евра.
"Пчеларе мучи и несташица меда у кошници, јер они који их нису селили немају довољно хране да би друштва презимела, а потребне резерве треба да износе од 15 од 20 килограма по кошници", рекао је Петровић и додао да је други проблем појава вароје, чији је развој заустављен, али сама појава може да представља проблем на пролеће наредне године.
Поред проблема узрокованих временским условима у овој години, српске пчеларе, који мед продају по цени од 700 динара, мучи и нелојална конкуренција. Наводе податак да на тржишту има знатно јефинијег меда, као и да је "фруктуозни сируп из Турске затечен у једној фирми у Србији која се бави паковањем и продајом меда". Пчелари тврде да је "тај сируп само сладак, а не садржи ништа корисно по здравље човека".
"У овом моменту, примера ради, у једном маркету у Крагујевцу за 301 динар се продаје багремов мед, а откупна цена у овој години тог меда је 4,7 евра, а још треба купити и теглу, поклопац и бандеролу", рекао је Петровић и нагласио "да та чињеница да је продајна цена нижа од откупне довољно говори да ли је то прави мед".
Петровић је нагласио и да је Савез пчеларских организација затражио од државе да се мед контролише и на тезгама на пијацама и у маркетима, како би се сузбио фалсификовани мед, како због пчелара тако и због потрошаца.