NEKO UVEK PAZI NA NAS: Ganuće vas priča o malom Indijancu koji je želeo da POSTANE ČOVEK
Postoji jedna legenda Čiroki Indijanaca o obredu prelaska dečaka u zrelo doba.
Kad dečak dođe u određene godine, otac bi odveo svog sina duboko u šumu, stavio mu povez preko očiju i ostavio ga u šumi!
Od dečaka se zahtevalo da celu noć nepomično sedi na jednom posečenom stablu i da nikako ne sme da skine povez sa očiju sve dok ne oseti prve zrake sunca na licu.
Nije smeo ni da plače ni da zove pomoć. Nije smeo da napusti mesto na kojem sedi.
Kada preživi noć, postaće čovek.
A kada prođe obred, strogo mu je bilo zabranjeno da priča drugim dečacima o svom iskustvu, jer je svako od njih morao da uđe u zrelo doba na svoj način.
Dečak je naravno bio prestravljen. Vezanih očiju je slušao sve vrste zvukova iz šume. Slušao je urlike divljih zveri, zloslutni huk noćnih ptica, udaljene glasove ljudi koji bi ga isto tako mogli povrediti ili ubiti... A sve vreme je osećao i udare vetra koji mu je bacao u lice travu i prašinu.
I mada uplašen, mali Indijanac sve je to stoički podnosio. Znao je da je to bio jedini načini da postane zreo čovek.
Konačno, nakon užasno proživljene noći, osetio je kako se blještava svetlost probija kroz povez koji nosi preko očiju i kako mu prvi zraci sunca miluju lice.
Konačno je mogao da skine povez sa očiju.
Osvrnuo se oko sebe. U tom trenutku mali Čiroki Indijanac ugledao je svog oca kako sedi nedaleko od njega na drugom posečenom stablu. Otac je tiho i neprimetno proveo celu noć pored sina pazeći da mu se nešto loše ne dogodi.
Isto tako ni mi nikad nismo sami. Neko uvek pazi na nas.