НЕКО УВЕК ПАЗИ НА НАС: Гануће вас прича о малом Индијанцу који је желео да ПОСТАНЕ ЧОВЕК

Кад дечак дође у одређене године, отац би одвео свог сина дубоко у шуму, ставио му повез преко очију и оставио га у шуми!

Од дечака се захтевало да целу ноћ непомично седи на једном посеченом стаблу и да никако не сме да скине повез са очију све док не осети прве зраке сунца на лицу.

Није смео ни да плаче ни да зове помоћ. Није смео да напусти место на којем седи. 

Када преживи ноћ, постаће човек.

А када прође обред, строго му је било забрањено да прича другим дечацима о свом искуству, јер је свако од њих морао да уђе у зрело доба на свој начин.

Дечак је наравно био престрављен. Везаних очију је слушао све врсте звукова из шуме. Слушао је урлике дивљих звери, злослутни хук ноћних птица, удаљене гласове људи који би га исто тако могли повредити или убити... А све време је осећао и ударе ветра који му је бацао у лице траву и прашину. 

И мада уплашен, мали Индијанац све је то стоички подносио. Знао је да је то био једини начини да постане зрео човек.

Коначно, након ужасно проживљене ноћи, осетио је како се бљештава светлост пробија кроз повез који носи преко очију и како му први зраци сунца милују лице.

Коначно је могао да скине повез са очију.

Осврнуо се око себе. У том тренутку мали Чироки Индијанац угледао је свог оца како седи недалеко од њега на другом посеченом стаблу. Отац је тихо и неприметно провео целу ноћ поред сина пазећи да му се нешто лоше не догоди.

Исто тако ни ми никад нисмо сами. Неко увек пази на нас.