Nemci ne žele grčke gaće, a kome ih onda Grci prodaju?
Kriza koja je pogodila Grčku privredu je u potpunosti uništila njenu tekstilnu industriju. Malobrojni koji su opstali danas posluju bolje nego ikad. Kupci im dolaze iz celog sveta – osim iz Nemačke.
Grčka se 50 godina nalazila na samom vrhu svetske tekstilne i odevne industrije. Mnoga evropska preduzeća su godinama naručivala kolekcije kod ovdašnjih krojača i krojačkih radionica i firmi - bez obzira radilo li se o jeftinim sintetičkim ili pak najfinijim materijalima. Posebno je sever Grčke bio poznat po svojoj odevnoj industriji i to još s kraja 19-tog veka.
No, to se u međuvremenu promenilo. Jedan od razloga je između ostalog i taj što razni projekti pomoći EU-a poslednjih godina prvenstveno u fokusu imaju slabije zemlje kao što su Bugarska i Rumunija te se tamo trude izgraditi i ojačati i ovu vrstu industrije. Posledica ove politike bila su masovna iseljenja grčkih preduzeća u granične balkanske zemlje, dok je u samoj Grčkoj tekstilno tržište gotovo u potpunosti nestalo. Kakva je situacija trenutno u gradu na severu zemlje, u Solunu, govori Christosa Bibitsosa, poznati modni dizajner za Dojče Vele.
Pogrešna politika
Ovde još uvek svakodnevno radi dvadesetak žena i njihovi šivaći strojevi rade punom parom. One proizvode gotovo sve; od muških košulja, donjeg rublja, kupaćih kostima…Firma „Modus Vivendi“ trenutno je najvažnije ime među proizvođačima muškog donjeg rublja u Grčkoj. Njen vlasnik, Bibitsos u Solunu živi i radi već 20 godina i može reći kako je prošao i kroz dobra i loša vremena grčke odevne industrije. „ Istorija grčke tekstilne industrije je vrlo tužna i to usprkos činjenici da, tradicionalno gledano, nigde nema materijala boljeg kvaliteta nego što je naš. Trenutno se čini kao da je to sve prošlost. Ja razlog tome vidim u pogrešnim političkim odlukama i u poreskoj politici. Mislim da je trebalo finansijski pomagati grčku tekstilnu industriju kako bi se ova lakše mogla proširiti u Rumuniji i Bugarskoj“, kaže on.
Posledica ove politike, kao i kriza dovele su na kraju do toga da su preduzeća koja su do tada robu naručivala u Grčkoj, svoje odevne predmete počele naručivati u jeftinijim zemljama. Grčko tržište rada bilo je slomljeno što je ujedno označilo i kraj proizvodnje u mnogim grčkim tekstilnim fabrikama. Christos Bibitsos je jedan od retkih izuzetaka. Međutim, njegov uspeh i opstanak nije bio samo puka sreća nego je on na vreme uspio naći partnere u inostranstvu.
Njegova se računica isplatila prvenstveno zbog toga što je ujedno mnogo novca investirao u svoju vlastitu robnu marku. „Mi smo se nažalost u Grčkoj uopšte premalo koncentrisali na sopstveni dizajn. Bili smo jako dobri po pitanju izbora materijala i proizvodnje odeće, ali uvek smo radili za neke druge firme. Nikada nismo proizvodili sami za sebe. Tajna mog uspeha mogla bi postati i tajna uspeha za mnoge druge proizvođače. Oni bi trebali razviti svoj sopstveni dizajn, svoju sopstvenu robnu marku. Ja sam moj „Modus Vivendi“ stvorio još 1989. godine“, kaže Bibitsos za Dojče Vele.
Tajna je u dizajnu i sopstvenoj robnoj marki
Njegova se zarada proteklih pet godina povećala i to za deset puta. Prvenstveno se uveliko povećala prodaja preko interneta. Jedino uopšte ne razume, što se događa na tržištu Nemačke.
"Odlično poslujem s engleskim, francuski, američkim ili australskim trgovcima na veliko, ali kod nemačkih predstavnika ne razumem što hoće. S jedne strane, preko interneta su Nemci najbolje mušterije na svetu, ali trgovci na veliko koji žele moju robu prodavati na tržištu Nemačke su druga priča. Kao da nemaju dovoljno poverenja. Osim toga, stalno pokušavaju spustiti cenu. Iskoristio bih priliku i pitao ih: Zašto to činite? Vlada li u Nemačkoj isto kriza?", pita grčki preduzetnik.
Nemačka doduše nije pogođena krizom kao Grčka, ali na ovom tržištu tekstila vlada žestoka i ogorčena borba ponuditi robu što povoljnije. Utoliko nemačke trgovce malo zanimaju brige Christosa Bibitsosa.
Pogledajte i: