Немци не желе грчке гаће, а коме их онда Грци продају?
Криза која је погодила Грчку привреду је у потпуности уништила њену текстилну индустрију. Малобројни који су опстали данас послују боље него икад. Купци им долазе из целог света – осим из Немачке.
Грчка се 50 година налазила на самом врху светске текстилне и одевне индустрије. Многа европска предузећа су годинама наручивала колекције код овдашњих кројача и кројачких радионица и фирми - без обзира радило ли се о јефтиним синтетичким или пак најфинијим материјалима. Посебно је север Грчке био познат по својој одевној индустрији и то још с краја 19-тог века.
Но, то се у међувремену променило. Један од разлога је између осталог и тај што разни пројекти помоћи ЕУ-а последњих година првенствено у фокусу имају слабије земље као што су Бугарска и Румунија те се тамо труде изградити и ојачати и ову врсту индустрије. Последица ове политике била су масовна исељења грчких предузећа у граничне балканске земље, док је у самој Грчкој текстилно тржиште готово у потпуности нестало. Каква је ситуација тренутно у граду на северу земље, у Солуну, говори Christosa Бибитсоса, познати модни дизајнер за Дојче Веле.
Погрешна политика
Овде још увек свакодневно ради двадесетак жена и њихови шиваћи стројеви раде пуном паром. Оне производе готово све; од мушких кошуља, доњег рубља, купаћих костима…Фирма „Модус Вивенди“ тренутно је најважније име међу произвођачима мушког доњег рубља у Грчкој. Њен власник, Бибитсос у Солуну живи и ради већ 20 година и може рећи како је прошао и кроз добра и лоша времена грчке одевне индустрије. „ Историја грчке текстилне индустрије је врло тужна и то успркос чињеници да, традиционално гледано, нигде нема материјала бољег квалитета него што је наш. Тренутно се чини као да је то све прошлост. Ја разлог томе видим у погрешним политичким одлукама и у пореској политици. Мислим да је требало финансијски помагати грчку текстилну индустрију како би се ова лакше могла проширити у Румунији и Бугарској“, каже он.
Последица ове политике, као и криза довеле су на крају до тога да су предузећа која су до тада робу наручивала у Грчкој, своје одевне предмете почеле наручивати у јефтинијим земљама. Грчко тржиште рада било је сломљено што је уједно означило и крај производње у многим грчким текстилним фабрикама. Christos Бибитсос је један од ретких изузетака. Међутим, његов успех и опстанак није био само пука срећа него је он на време успио наћи партнере у иностранству.
Његова се рачуница исплатила првенствено због тога што је уједно много новца инвестирао у своју властиту робну марку. „Ми смо се нажалост у Грчкој уопште премало концентрисали на сопствени дизајн. Били смо јако добри по питању избора материјала и производње одеће, али увек смо радили за неке друге фирме. Никада нисмо производили сами за себе. Тајна мог успеха могла би постати и тајна успеха за многе друге произвођаче. Они би требали развити свој сопствени дизајн, своју сопствену робну марку. Ја сам мој „Модус Вивенди“ створио још 1989. године“, каже Бибитсос за Дојче Веле.
Тајна је у дизајну и сопственој робној марки
Његова се зарада протеклих пет година повећала и то за десет пута. Првенствено се увелико повећала продаја преко интернета. Једино уопште не разуме, што се догађа на тржишту Немачке.
"Одлично послујем с енглеским, француски, америчким или аустралским трговцима на велико, али код немачких представника не разумем што хоће. С једне стране, преко интернета су Немци најбоље муштерије на свету, али трговци на велико који желе моју робу продавати на тржишту Немачке су друга прича. Као да немају довољно поверења. Осим тога, стално покушавају спустити цену. Искористио бих прилику и питао их: Зашто то чините? Влада ли у Немачкој исто криза?", пита грчки предузетник.
Немачка додуше није погођена кризом као Грчка, али на овом тржишту текстила влада жестока и огорчена борба понудити робу што повољније. Утолико немачке трговце мало занимају бриге Christosa Бибитсоса.
Погледајте и: