NAJČUVANIJA TAJNA JUGOSLAVIJE: Priče iz Titovog života o kojima se nije smelo govoriti
I posle toliko godina priče o Titu ne jenjavaju.
O privatnom životu bivšeg doživotnog predsednika SFRJ Josipu Brozu Titu čini se da se sve zna, međutim neke stvari su se čuvale u tajnosti, i ostale nepoznate.
Postoje anegdote koje se danas prepričavaju, a nekada se nije smelo o njima govoriti.
Spasila ga beba
Zbog sve većeg progona komunista godine 1934., Josip Broz je krenuo preko Beča u Sovjetski Savez. U kupeu brzog voza koji se približavao Mariboru, s Brozom se vozila neka austrijanka držeći u naručju malo dete. Kad su na granici ušli u voz policajci i zatražili pasoše, austrijanka je zamolila Broza da joj pridrži dete.
Došao je red i na Broza da pokaže svoju ispravu. Navodno, putovao je pod lažnim imenom češkog inžinjera Tomaneka, s ne baš najbolje falsifikovanim pasošem. U trenutku kad je predao pasoš policajcu, osetio je nešto toplo u krilu. Brzo je podigao dete i na svetlom odelu ugledao oveću mrlju – beba ga je umokrila. Policajci su se slatko nasmejali i samo površno pregledali Brozov pasoš, i bez opasnosti je prešao granicu.
Kad se Tito ne obrije
U jedinicama oko Vrhovnog štaba Titova je urednost bila upravo poslovična. Bez obzira na situaciju, uvek je nalazio vremena da se obrije. U toku pete ofanzive, na Zelengori jedan od boraca primeti da se tog jutra Tito nije obrijao, pa će svom drugu:
- E, moj druže, mora da smo zapali u gadna go*na, kad se drug Stari nije ni obrijao.
Pravedni sudija
U toku narodnooslobodilačke borbe, na oslobođenoj su se teritoriji, u trenucima predaha, organizovali razni sportski susreti. Tako se jednom prilikom igrala fudbalska utakmica. Igra je bila poprilično nečista, sudija neodlučan i nedosledan, pa je često dolazilo do prepirki i prekida igre. Titu, koji se nalazio u publici, dosadilo to neprekidno objašnjavanje, pa iznenada uđe u igralište, uzme od sudije pištaljku i obrati se igračima:
-Da vidimo sada hoće li se neko protiviti odlukama sudije?
Uzajamno razumevanje
God. 1944. Tito je posetio Vršac i neka okolna sela, pa se zanimao kako narod živi, kako se slažu sa svojim susedima.
-Pa, eto, slažemo se…Samo, druže Tito… kradu nam konje!
-A što vi na to?
-Pa i mi njima krademo konje.
-E, onda dobro – smeška se Tito – znači, postoji obostrano razumevanje.
Slučajni susret
Dok je služio kao podnarednik u Srpskoj žandarmeriji u toku nemačke okupacije u Septembru 1944, mladi vojnik je bio poslat sa još dve kolege da uruči pismo pristalici kraljevske vlasti, četniku Vojvodi Nikoli Kalabiću koji se borio protiv partizana kod Tuzle. U toku puta nabasali su na čoveka u šumi obučenog besprekorno i očigledno od nekog značaja, pa su zastali da odluče šta da rade.
Jedan od mladjih vojnika reče: "Hajde da ga ubijemo, on ima nove čizme a moje su već iznošene, mogao bih uzeti njegove".
Međutim podnarednik je odbio predlog rečima: "Nećemo uzeti život zbog toga".
On je takođe posumnjao da gospodin mora da ima pratnju u blizini, jer nije pokazivao znake straha niti je uopšte progovorio, tako da su ga pustili da ode.
ISTINA KOJU JE MILOŠEVIĆ DOBRO SAKRIO: Činjenica o Slobinom ocu o kojoj se nije govorilo (VIDEO)
Kasnije kad su se sreli sa četnicima Vojvode Kalabića, rečeno im je da je bitka sa Partizanima žestoka i da su četnici veoma podstreknuti znanjem da Tito predvodi trupe i da bi želeli da ga eliminišu.
U tom trenutku mladi podnarednik je znao da je to bio Tito na koga je nabasao u šumi, i da je imao priliku da ga ubije.