OSTAVILA NAS JE BEZ TEKSTA: Upoznajte malu Zejnu iz Sirije i njenu NEVEROVATNU životnu priču
Ima samo deset godina, a priča svesno o svojoj situaciji i problemima sa kojima se njena porodica susrela od trenutka kada su za sobom ostavili sve što imaju.
U crvenoj haljinici, kikom u kosi i osmehom na licu priča u ime cele svoje porodice, jer, kako shvatamo, niko osim nje ne zna da govori engleski, pa tako ni da se sporazumeva sa ostalima. To je specijalnost i dužnost male Zejne koja ima svega deset godina.
"Došli smo pre 14 dana, pravo iz Sirije. Išli smo avionom do Turske, onda brodom, a iz Grčke vozom. Mada smo dosta dugo hodali putem. Najteže je bilo na granicama", priča staloženo i razumno na tečnom engleskom.
Stoji bosa na tankoj prostirci, ali nas ubeđuje da joj nije hladno i da ima sve što joj treba.
"Zaista imam sve. I hranu i odeću. Malo smo sa sobom stvari poneli, ali su nam neki ljudi dali na putu do ovde", priča Zejna svesna celokupne situacija koja je zadesila nju i njenu porodicu.
Plan im je isti kao i većini njihovih zemljaka: da uspešno pređu mađarsku granicu i nađu se na tlu obećane zemlje - Nemačke.
"Želimo da odemo u Nemačku. Zašto? Kući više ne može da se živi, samo ubijaju ljude i čuju se pucnji. Žao mi je što smo otišli, ali znam da je tako bolje. Nedostaju mi prijatelji i familija, ali tako je moralo. Ipak, volela bih da se tamo vratim jednog dana, kad sve bude mirno“, objašnjava mala Zejna za SrbijaDanas.com.
Snovi male Sirijke
"U Nemačkoj ću ići u školu dok tata tamo bude radio. Imaćemo svoju kuću, igračke, nove drugare, a onda ću završiti fakultet i postaću učiteljica".
Ne boji se ničega, ali noći provedene na granici i one na ulici, bez krova nad glavom, ne može da zaboravi.
"Malo sam se plašila dok smo pešačili i spavali na zemlji. Evo i ovde smo svi u ovim malim šatorima, a mnogo nas je unutra. Nisam navikla tako da spavam i bude mi hladno".
I dok pričamo oko nas jurišaju dečak i devojčica.
"To su mi brat i sestra. Ovo mi je takođe brat, a ovo pored njega stric", priča pokazujući prstom na bebu koja spava na zemlji, a koju stric drži za ruku sedeći pored nje naslonjen na drvo.
Bez obzira na sve nedaće koje su je snašle sa samo deset godina ova hrabra devojčica je sačuvala osmeh na licu, za razliku od svih članova njene porodice koji ne znaju šta će novo jutro da im donese.
"Znaš, volela bih samo da se probudim i da bude normalan dan, da mogu normalno da živim“.