Putin: Oni još misle da će ljudi sedeti skrštenih ruku i čekati dok ih sve ne pobiju?!

Ovo je izjavio u utorak prvo ruski predsednik Vladimir Putin, a zatim ministar ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Date u raznim krajevima Rusije, njihove izjave mogu da se smatraju za prvu reakciju Moskve na poslednji samit EU u Briselu. Na njemu je ponovo razmatrano pooštravanje sankcija protiv RF i mitska vojna pretnja Rusije u Evropi. Ton reakcije i ruskog predsednika i šefa diplomatije bio je vrlo oštar. Moskva se očigledno umorila da ograničava sebe "diplomatskim učtivostima“ u kontekstu masovnog genocida ruskog stanovništva na Jugoistoku Ukrajine i čudnog "slepila“ Evrope.

Izjave Vladimira Putina i Sergeja Lavrova date su uoči sastanka Kontaktne grupe za Ukrajinu, koji se otvario u Minsku. U grupu koja je održala svoje prvo zasedanje u Kijevu 6. jula ulazi ambasador RF u Ukrajini Mihail Zurabov, bivši predsednik Ukrajine Leonid Kučma i zvanični predstavnik aktualnog predsednika OEBS za pitanja regulisanja situacije u Ukrajini Hajdi Taljavini. To je osnovna pregovaračka platforma za strane u konfliktu. I mada ona nije ovlašćenja na donosi nekakve odluke, njen novi sastanak, kako se smatra, mogao bi makar da podstakne strane za početak dijaloga.

Za sada, konstatovao je Vladimir Putin, kijevske vlasti nisu demonstrirale spremnost da vode "sadržajni dijalog“ sa rukovodstvom Novorusije. Ruski predsednik je podsetio da sada počinje vrlo važan proces direktnih pregovora, o kojima je pošlo za rukom da se postigne dogovor u istom tom Minsku sa predesdnikom Ukrajine i evropskim kolegama. On je izrazio žaljenje što u Evropi ne primećuju kako ukrajinske redovne snage ubijaju civile direktnim navođenjem. Prvi put posle sastanka u Minsku 26. avgusta Vladimir Putin je direktno izjavio da smatra Petra Porošenka partnerom sa kojim se može voditi dijalog.

"Razume se, hteli bismo da sve o čemu smo se dogovarali bude ostvareno. Govorili smo o kritičnoj sitauciji u Donjecku i Lugansku. Rusija teži ka tome da krvoproliće bude prekinuto što je moguće pre. To što se sada tamo dešava prirodna je reakcija ljudi koji tamo žive i brane svoja prava. Nisu oni prvi uzeli oružje! To je rezultat dramatičnog razvoja unutarpolitičke situacije. Treba se s poštovanjem odnositi prema zakonitim pravima ljudi. Ko daje pravo da se artiljerija i sitemi rafalske paljbe približavaju gradovima i da se gađaju stambene zgrade? I još misle da će ljudi sedeti skrštenih ruku i čekati dok ih sve ne pobiju?", rekao je Putin.

U poslednjih nedelju dana snage Narodne vojske su istisnule ukrajinske kaznene trupe iz mnogih gradova, približile su se najvećoj ukrajinskoj luci na Azovskom moru – Mariupolju. Na predlog Vladimira Putina one su otvorile specijalne koridore za vojnike kijevskih snaga koji su spremni da polože oružje i prekinu krvoproliće. Stotine kijevskih vojnika već je pušteno preko ovih koridora kućama. Ovu informaciju Kijev sakriva. Uspesi Narodne vojske su izazvali u Kijevu paniku i novi talas antiruske histerije i rusofobije.

Kako smatraju ruski eksperti, bez obzira na snažne pozicije „partije rata“ u Kijevu, situacija ipak može da se promeni. Potpuno bankrotstvo opcije vojnog rešenja „jugoistočnog problema“ postaje svakog dana sve očiglednije. Sve će sada zavisiti od toga da li će predsednik Porošenko moći realno da se izmakne uticaju nacionalista u Kijevu i samostalno da artikuliše svoj stav o pregovorima sa jugoistokom.