Šampanj - bojno polje u Prvom svetskom ratu

Rusija je bila ključno tržište za šampanjac u prvoj deceniji 20. veka, a njena aristokratija obožavala je vina slatkog ukusa. To se promenilo od 1918. godine, nakon Prvog svetskog rata i boljševičke revolucije.

Samo nekoliko nedelja nakon izbijanja sukoba 1914. godine, nemačka vojska ušla je u glavni grad regije, Rems, dom poznatih kuća kao što su "Vev Kliko", "Krug" i" Taittinger". Grad je preživeo više od tri godine granatiranja. Mnoge zgrade korišćene za pravljenje vina uništene su. Ali proizvodnja šampanjca je  nastavljena.

Mnogi “vintages” šampanjci su napravljeni od ubranog grožđa, koje su uprkos kiši bombi ubrale žene, starci i deca, koje je zatim prebačeno u podrumima koji su se koristili za skladištenje municije i vojnika. Kako je saopštio Savez Kuće Šampanja, koja postoji i danas, kvalitet nije ugrožen i da su 1914 , 1915. i 1917. bila veoma dobra godišta.

Vinogradi su u ratu postali bojišta. Opisujući bitku kod Šampanja u svojoj knjizi, " Vive la France”, američki ratni dopisnik Edvard Aleksandar Pauel je napisao : "Ja ću biti optužen za maštu i preterivanja, a istina je da niko nije mogao zamisliti, a kamoli preterivati, o užasima koje sam video na onim lepim ravnicama".

Godinu dana pre kraja rata, rusko tržište propalo je zbog Boljševičke revolucije i vinari su morali da nađu nova tržišta. Okrenuli su se Britaniji, gde je istančani britanski ukus favorizovao “Brut stil” vina . To je na kraju dovelo do modernog stila šampanjca koja je dominantna danas.

Pošto je izgubio jedno tržište zbog revolucije i sa zabranom na američkom terenu, Šampanj je izašao iz Prvog svetskog rata u jadnom stanju. Ali godinu dana posle rata regionu uspostavljena je “Lestnica des crus”, klasifikacija vinograda koja je, prema Majklu Edvardsu, autoru "Najboljih vina iz Šampanja" postavila temelje za uspeh modernog Šampanja.