Stanovništvo je "ubio" franak, a državu američki dolar
Podizanje kredita oštetilo je kako građane, tako i državu Srbiju. Jedina je razlika koja valuta je kome naškodila.
Mada, ako se uzme da obzir da se državna kasa puni iz džepa stanovnika, onda su i franak i dolar pogodili upravo njih - građane.
Za jedan dan, kada je švajcarski franak naglo ojačao, šteta koja je naneta 22.000 porodica iznosila je oko 200 miliona evra. Međutim, to je samo drugi talas jačanja franka. Setimo li se da je od 2008. do 2011. "švajcarac" takođe osnažio, lako ćemo sračunati da je vrednost svih stambenih zajmova u ovoj valuti porasla sa 625 miliona evra na jednu milijardu, te je "ceh" na nivou od 375 miliona.
A država?
U bilansu banaka u Srbiji oko 80 odsto pasive je u evro znaku, dok je na aktivnoj strani nešto malo ispod 70 odsto, i to je generalno sistemski rizik celog finansijskog sektora. Na delu je spontana deprecijacija dinara u odnosu na američki dolar i švajcarski franak, zato što evro slabi u odnosu na te valute. A evro je naša referentna valuta.
U nevolji je i država, a ne samo građani. Snaženje američkog dolara je povećalo javni dug zemlje za 1,2 milijarde evra. Ako znamo da država za Telekom traži 2 milijarde, jasno je koliko je veliki novac u pitanju.
"Zbog valutne klackalice, naš javni dug se povećao140 milijardi dinara, kada se preračuna u domaću valutu, s obzirom na učešće dolara u strukturi državog zaduženja", izjavio je viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić.
On naglašava da se država, nažalost, nije zaštitila od promena kursa, i to je, objektivno, problem.
"Građani, naravno, nemaju tu mogućnost da se zaštite od valutnog rizika, ali država i preduzeća i te kako mogu, ali to nisu činili – često i zbog nezainteresovanosti", rekao je viceguverner. – Imali smo sastanak u Klubu privrednika i razgovarali o hejingu, da bi jedan od njih rekao:
"Ko se hejuje, može da se ubije”, aludirajući na to da je prosečna cena zaštite od valutnog rizika na nivou tri odsto duga. No, kada se vidi da je dolar za samo šest meseci ojačao u odnosu na evro više od 20 odsto, pokazalo se da su ta tri procenta i te kako prihvatljiva.