Tri nova naslova u izdanju Geopoetke
Izdavačka kuća "Geopoetika" je na prvoj predsajamskoj konferenciji za medije predstavila tri knjige: studiju prof. dr Mirjane Pavlović "Moderna kineska drama i Henrik Ibzen" i romane Erika Faja "General Samoća" i turskog pisca Tahsina Judžela "Prorokovih poslednjih pet dana".
Osnivač "Geopoetike" i njen glavni urednik Vladislav Bajac izrazio je zadovoljstvo što je objavio knjigu sinologa i komparatiste Mirjane Pavlović posvećenu uticaju norveškog pre svega dramskog pisca na kinesku književnost, pošto je Kina ove godine počasni gost Beogradskog sajma knjiga.
On je naglasio da je i u Kini video da vlada interesovanje Ibzenovog uticaja na modernu kinesku literaturu na početku 20. veka i naglasio da studija Pavlovićeve predstavlja istovremeno teorijski uvid u modernu kinesku književnost. Bajec smatra, da je knjiga, iako je delo naučnika i poseduje sav prateći naučni aparat, izuzetno zanimljiva, iako je nastala u okviru projekta "Prevod u sistemu komparativnih izučavanja nacionalne i strane književnosti i kulture", koji podržava Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Autorka je kazala da se bavila uticajem Ibzena na kinesku književnost, da bi našla odgovore na pitanja u kojoj meri se to odvijalo i na koji način. "Moje ispitivanje je bilo upravljeno ka analizi recepcije Ibzena i za to sam koristila kineske tekstove o Ibzenu nastale između dva rata", kazala je autorka .
Prema njenim rečima, kineske pisce je manje zanimalo da je Ibzen bio kritičar i reformator društva svoga vremena, a više su istraživali njegovo bavljenje individualnošću ličnosti i oslobađanju žena. Za Pavlovićevu je ovaj projekat bio veoma zanimljiv i uzbudljiv, jer je pokazao povezivanje dve stare kulture.
Izvršni urednik "Geopolitike" Jasna Novakov Sibinović, predstavila je Judželov roman "Prorokovih poslednjih pet minuta" kao delo vodećeg savremenog turskog pisca, koji važi za majstora ironije i crnog humora. Njegovo delo se bavi susretom dvojice prijatelja koji su zajedno odrasli i zajedno usvojili revolucionarne poglede na svet ali, su docnije krenuli u suprotnim pravcima.
Bulmez je postao veliki kapitalista, a Prorok revolucionarni pesnik slepo odan marksističkoj ideji. Novakov-Sibinović je ocenila, da je izuzetno zanimljiv piščev odnos prema levici-neprikriveno pokazuje simpatije prema ideji, ali on levicu prikazuje kao romantičarsku krutu, utopijsku dogmu.
Autor je, dodala je ona, zanimljivo prikazao hapšenja intelektualaca u Turskoj u vreme vojnih pučeva, a Judžel vešto objedinjuje elemente komičnog i tragičnog u životu dvojice prijatelja i pruža priliku čitaocu da se identrifikuje sa njima.
Inače, Faj je inspiraciju za roman dobio kada je u Parizu naišao na ulicu koja nosi ime Simona Bolivara.
Faj, čiji je roman "Nagasaki" poznat srpskim čitaocima, više godina se nije pojavljivao u knjižarama jer "Geopoetika" nije neko vreme pratila njegovu književnu karijeru. Sada jer izabrala napetu i uzbudljivu priču o laganom propadanju jednog carstva, jedne ljubavi i jednog prijateljstva, posvećen vremenu Simona Bolivara koji je inicirao oslobodilačke borbe španskih kolonija u Latinskoj Americi.