TRŽIŠTE ČEKA SRBIJU: Hoćemo li konačno iskoristiti "rusku šansu"?
Da li je došlo vreme da Srbija konačno iskoristi pogodnosti koje joj bescarinski režim sa Rusijom pruža?
Robna razmena između Srbije i Rusije poslednjih deset godina pretrpela je drastične promene. Dok je uvoz drastično prednjačio u odnosu na izvoz, poslednje dve godine razlika je manja od 50 odsto.
To, međutim, ne znači da je izvoz iz Srbije porastao, već stagnira godinama iako ove dve države imaju potpisan bescarinski sporazum.
Šta podrazumeva bescarinski režim?
Po pitanju uvoza i izvoza, Srbija može predstavljati osnovu za bescarinsko tržište za oko milijardu ljudi. Bescarinski režim obuhvata većinu ključnih industrijskih proizvoda.
Slobodni trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom čini Srbiju posebno privlačnom za strane investitore i proizvođače, pošto je Srbija jedina država izvan Zajednice nezavisnih država koje uživa beneficije ove bescarinske trgovine sa Rusijom.
Postavlja se pitanje zašto Srbija ne koristi pogodnosti koje joj ovaj ugovor pruža s obzirom na to da je jedina država izvan Zajednice nezavisnih država koje uživa beneficije ove bescarinske trgovine sa Rusijom.
"Pre svega, zato što naša privreda nije osposobljena za to. Rusiji nemamo šta da ponudimo osim osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda. Drugi problem je što je prošle godine, nakon što su počeli da objavljuju sankcije Evropske unije, došlo do pada ruske valute odnosno rublje. I jednostavno se većini izvoznika izvoz ne isplati, tako da oni nisu ni zainteresovani“, objašnjava ekonomista Milan Ćulibrk.
Bescarinske povlastice bile su dostupne u skladu sa sporazumom, ali su njih, umesto naših privrednika, koristile strane firme.
"Pogodnosti trgovinskog sporazuma koristile su uglavnom strane kompanije koje su u Srbiji osnivale preduzeća, poput Gorenja, poput fabrike čarape leoni itd. Svi su oni koristili pogodnosti za razliku od domaćih preduzeća koja se još uvek izgleda nisu snašla“, pojašnjava Ćilubrk.
Proizvodi koje Srbija izvozi u Rusiju
Od svih proizvoda najviše se izvozi voće i povrće (16%), a odmah zatim obojeni metali (15%)
Sledeće pitanje koje se nameće jeste: Šta bi trebalo da se promeni da Srbija te pogodnosti počne da koristi? Ćulibrk smatra da je u tom slučaju neophodna rekonstrukcija privrede, ali i spremnost naših preduzeća da se nose sa većom konkurencijom.
"U Rusiji su prisutne sve kompanije sveta i to više nije tržište nekadašnjeg sovjetskog saveza,. Najveće strane kompanije se bore za to tržište i dok naši privrednici to ne shvate, neće ni moću da nastupe na tom tržištu“, zaključuje on.
Verovatno će privredna delegacija koja je otputovala u Moskvu sa premijerom Vučićem i koja je najavila konkretne ugovore sa ruskim kompanijama pokrenuti stvari sa mrtve tačke i učini da konačno iskoristimo "rusku šansu".