SLOBODA ZA ŠEŠELJA: Nije kriv ni po jednoj tački optužnice!
Haški tribunal izrekao je danas prvostepenu presudu Vojislavu Šešelju kojom ga je oslobodio po svim tačkama optužnice.
11.25 - Vojislav Šešelj oslobođen je po svih 9 tačaka optužnice
- Veće pod tačkom 1. zločin protiv čovečnosti proglašava da Vojislav Šešelj nije kriv, pod tačkom 4. ubistvo nije kriv, tačka 8. mučenje nije kriv, tačka 9. okrutno postupanje nije kriv, 10. deportacija nije kriv, 11. nehumana dela nije kriv, 12. bezobzirno razaranje gradova, naselja, sela i pustošenje nije kriv, 13. oštećenje verskih i obrazovnih objekata nije kriv, 14. pljačkanje javne ili privatne imovine nije kriv - naveo je Antoaneti.
11.11 - Nema dokaza o udruženom zločinačkom poduhvatu, nije kriv za Hrtkovce i Vukovar
Tužilaštvo nije uspelo da dokaže postojanje udruženog zločinačkog poduhvata.
Šešelj nije kriv za fizičko počinjavanje progona. Veće jednoglasno odbacuje odgovornost za deportaciju, premeštanje, zločina protiv čovečnosti navedenih u optužnici - saopštilo je Veće.
- Motivi u Hrtkovcima bili pre svega lične prirode i potreba da se obezbedi smeštaj Srbima koji su ostali bez krova na glavi. Iz govora Šešelja ne može da se zaključi da je učestvovao direktno u razmeni kuća, a što je prikazano kao glavno sredstvo za proterivanje Hrvata - naveo je sudija.
11.03 - Velika Srbija nije kriminalni već politički projekat
Veće je navelo da ne postoji povezanost sa regrutovanjem i slanjem doborovoljaca radi činjenja zločina, već samo radi podrške ratnim naporima.
- Projekat Velike Srbije koji zagovara Šešelj je političke, a ne kriminalne prirode. Kontekst rata daje solidno opravdanje korišćenju doborovoljaca u zaštiti srpskog naroda. Šešelj im nije bio hijerarhijski nadređen", naveo je presedavajući.
10.57 - Šešelj oslobođen optužbi za ubistva, okrutna postupanja, mučenja i pljačke
Veće je ocenilo da tužilac nije izneo dovoljno dokaza da bi se utvrdilo da je Šešelj kriv za ubistvo u Crnoj Reki, okrutno postupanje na Ovčari, okrutno postupanje u skladištu Velepromet, mučenja u kasarni u Vugošću i u opštini Nevesinje, kao ni za pljačke u okolini Vukovara. Takođe je zaključeno da nije kriv za pustošenje sela i gradova.
10.50 - Nema dokaza za zločine protiv čovečnosti
Što se tiče optužbe za zločine protiv čovečnosti, tužilaštvo nije uspelo da dokaže sumnje da su na teritoriji opština Vukovar, Zvornik, Sarajevo, Mostar i Nevesinje meta bili civili, rekao je Antoaneti.
- Sukobi su postojali i civili su ginuli, ali nije dokazano da su biliu masovno na meti. Tužilac nije uverio sud da je postojala veza između sukoba u Hrvatskoj i BiH - rekao je presedavajući.
10.42 - Ne može se dokazati da je Šešelj bio u vezi sa paravojnim jedinicama
Nema dovoljno dokaza da se zaključi da je Šešelj bio povezan da Arkanom, jedinicom Karađorđe. Nema dokaza o vezi Šešelja i grupe iz Loznice i jedinice Srpske garde, a od Žutih osa se distancirao nakon ubistava u Zvorniku.
Veće nije uspelo da ga dovede u vezu sa jedinicom Beli orlovi, odredom Dušan Silni, Crvenim beretkama, Grupom iz Loznice, jedinicom Karađorđe, Srpskom gardom itd..
10.35 - Veće objašnjava kontekst u kojem su se dogodili zločini
Veće objašnjava kontekst u kojem su se dogodili zločini i pravi osvrt na biografiju optuženog i ideologiju koju zastupa, kao i strukturu stranke na čijem je čelu.
Veće objašnjava da je sprovelo detaljnu istragu o "Šešeljevcima" da ih ne bi mešalo sa "četnicima".
10.27 - Šešeljeva odbrana: Dobrovoljci nisu bili pod mojom komandom, vojvoda nije vojna titula
Šešelj tvrdio da njegovi dobrovoljci nisu bili pod njegovom kontrolom, već pod kontrolom JNA i VRS, koji su imali svoju komandu.
On je sebe i Srbe prikazao kao žrtve agresije Hrvata i Muslimana, a tvrdi i da su i jedni drugi pokrenuli proitiv ustavno otcepljenje iz SFRJ.
- Organizovanje dobrovoljaca bilo je legitimna odbrana Srba, koji su bili ozbilno ugroženi - kaže Veće.
10.23 - Antoneti: Postoji nepreciznost u tvrdnjama tužioca
- Stiče se utisak da navodni cilj Šešeljevog zločinačkog pooduhvata varira u zavisnosti od teksta. Tužilac pravi razliku između krivičnih dela koje je optuženi fizički počinio i drugih koja su počinjena u okviru zločinačkih poduhvata. Taj stav je ubrzo promenjen, pa je Šešelj postao vođa zločinačkih poduhvata u svim krivičnim delima - rekao je sudija Antoneti i dodao da je tužilaštvo već upozoreno zbog prakse "guranja svega u isti koš"
- Time je narušen postupak i kompromitovala efikasnost odbrane Vojislava Šešelja - naveo je predsedavajući.
10.16 - Osporavao legalnost suda i tvrdio da je postupak političke prirode
- Šešelj se po svim tačkama optužnice izjasnio da nije kriv i branio se sam, bez pomoći branioca. Nije pozivao svedoke niti predočavao dokaze o svojoj odbrani, a osporavao je legalnost ovog suda i tvrdio da je postupak koji se vodi protiv njetga političke prirode - rekao je presedavajući.
10.13 - Raspirivanje mržnje i regrutovanje dobrovoljaca glavna uloga Šešelja
- Glavna uloga Vojislava Šešelja bila je rasparivanja mržnje i regrutovanje dobrovoljaca koji su slati na teren, pa integrisani u srpske snage, koje su delovale u BiH i Hrvatskoj - saopštilo je Veće.
10.07 - Presuda na više od 100 strana
- Zaključci veća ne nastoje da definitivno utvrde sve događaje ili popišu istorijat sukoba. Uloga Veća ograničena je na davanje pravne odluke, a presuda je rezultat onoga što je utvrđeno na osnovu iznetih dokaza, kojih je bilo oko 1.400, dok je svedoka bilo ukupno 99. Presuda broji nešto više od 100 strana uz 2 priloga i mišljenja sudija -naveo je predsedavajući.
10:00 - Počelo izricanje presude
Počelo je izricanje presude u Haškom tribunalu.
09.20 - Evo za šta Vojislava Šešelja tereti optužnica
Optužnica protiv Šešelja sadrži devet tačaka i tereti ga za zločine protiv čovečnosti, progon nesrpskog stanovništva na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje, zatim za kršenje zakona i običaja rata: ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne i privatne imovine. Više o tome pročitajte OVDE.
09.00 - Za šta bi mogao da bude oslobođen
Presedavajući sudija Žan-Klod Antoneti je 2011. godine izneo mišljenje da bi lidera radikala trebalo osloboditi po šest od devet tačaka optužnice, međutim sudije Frederik Harhof i Flavija Latanci, većinom glasova, odlučile su da je Tužilaštvo uspešno dokazalo vezu između Šešeljevog javnog delovanja i "zločina koje su počinili pripadnici Srpskog četničkog pokreta".
Antoneti je smatrao da bi Šešelja, usled nedostatka dokaza, trebalo osloboditi optužbi za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
Sa druge strane, smatrao je da je bilo dovoljno dokaza o odgovornosti optuženog za progon i deportacije.