DŽEJMS KETAVONG, TENISKI SUDIJA, ZA SRBIJU DANAS: Nećete mi verovati, ali ujak mi je Srbin, Beograđanin!

Osim Novaka Đoković, Viktora Troickog i ostatka srpskog teniskog tima publika u Kraljevu je imala priliku i da vidi kako sudi Džejms Ketavong, jedan od najboljih sudija sveta. Osim osmeha koji ne krije ni kada "lomi" teške odluke, Džejms za Srbiju Danas otkriva šta ga vezuje za Srbiju, koliko mu je bilo teško da nauči da kaže "četrdeset"...

- Nisam nikome u Srbiji rekao, ili se bar ne sećam, ali ja imam dosta veza sa vašom zemljom - moj ujak je Srbin i živi u Beogradu. Zove se Božidar Ristić - rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Srbiju Danas jedan od najboljih, ali i najatraktivnijih teniskih sudija Džejms Ketavong.

- Roditelji su nas podržali kada smo im rekli da želimo da treniramo tenis. Međutim, sve je, po mene, išlo dobro dok sam je ja pobeđivao. Ipak, En je bila upornija i kada su se stvari na terenu promenile, kada je počela da me dobija... Ostavio sam reket. U isto vreme pojavio se oglas gde su se tražile mlade linijske sudije za Vimbldon.

- Prošao sam ubrzani kurs i 1999. sam se pojavio na prvom Vimbldonu. Iskreno, sve je počelo kao hobi, a sada... Sada je to posao. Volim da putujem i ovo je pravo ostvarenje snova.

- Da, ovo je ubedljivo najdalji teren na kojem sudim. Eto, nisam znao da je udaljen čak 200 kilometara od Beodrada. Opet, nisam hteo da spavam u kolima pošto sam želeo da vidim i predeo zemlje iz koje je moj ujak. To je za mene privilegija, novo iskustvo i čast. Pričao mi je dosta o Srbiji i eto, sada sam u prilici da vidim i deo nje.

- Nije mi prvi put da sudim u Srbiji. Bio sam u Areni kada je Srbija igrala protiv Kanade. Šta da kažem, teško je, ali se trudim da izgovorim što pravilnije. Trudim se, ali da li uspevam... Ne znam - uz prepoznatljiv osmeh priča Ketavong.

- Osim jezika mojih roditelja, jezika koji se govori u Laosu, znam Engleski, malo Francuskog, dovoljno da se sporazumem na ulici, dok, zbog poziva kojim se bavim, znam dosta osnovnih stvari na više desetina jezika. Portugalski, španski, ruski, nemački, italijanski... Najteži... Nije srpski, ako mi verujete. To je poljski... Naša sreća je što se u Aziji drže engleskog jer ne znam kako bi izgledalo da moramo da pričamo i na kineskom, japanskom, korejskom... Eto, moj brat, brat čiji je otac Srbin u kući priča na tri jezika i tu sam se sreo sa srpskim.

- Ne, ne... - uz osmeh nastavlja Džejms:

- Ne, nisam zvezda, ali, volim ono što radim i maksimalno sam skoncentrisan na posao, ujedno i na činjenicu da imam najbolje mesto na terenu. Znate, i mi imamo mnogo, mnogo pritisaka. Neko se protiv tog pritiska bori s osmehom, neko je ozbiljan, ali sve vrhunske sudije znaju da moraju da sede u toj stolici do kraja i da nikako ne prepuste ili pokleknu pred pritiskom. Naravno, grešimo i mi. No, znamo da moramo da budemo "iznad" svega. Da limitiramo greške... Igrači su zvezde, a čast mi je ako neko priđe posle meča i kaže da je posao obavljen dobro. Eto, recimo, u Švajcarskoj sam sudio Dejvis kup, meč dublova koji je trajao više od sedam sati! Hajde da ovako postavimo stvari - možete li da zamislite da sedite na jednom mestu sedam sati i vrtite glavom levo-desno. Samo to, a ne i da vodite računa o mnogo drugih stvari - završio je Džejms Ketavong rekavši da će jednom doći u Srbiju da uživa još, ali bez teniskih obaveza.