Zašto psi osećaju strah?

Uplašen buldog / Izvor: Profimedia

Strah predstavlja vid emocionalnog iskustva, koje nastaje pod različitim okolnostima. Ovi strahovi mogu biti realni, neurotični i moralni.

Kada pas uoči neku opasnost od nekog objekta ili pojave, koja po njegovoj proceni ugrožava njegovu egzistenciju i funkcionisanje organizma, on oseća strah koji je realno zasnovan.

Ovaj strah se može javiti i kada u njegovoj neposrednoj blizini nedostaju oni koji mu pružaju zaštitu i sigurnost, a to su njegovi vlasnici.

Ova činjenica se može vrlo praktično iskoristiti u obuci mladog psa koji ima običaj da, u slobodnoj šetnji, odluta daleko od svog vlasnika. Kako bi se iskorenio njegov strah na vreme, savet je da se vlasnik skloni iza nekog žbuna ili drveta odakle će ga posle nekog vremena pozvati. S obzirom da u prvom momentu pas neće moći da spazi vlasnika, pas će se zbuniti i njime će ovladati osećaj realnog straha da je izgubio "vođu čopora". Kada nakon desetak sekundi izađete iz zaklona, osećaj straha kod psa zameniće zadovoljstvo što ste tu i što ga niste ostavili. Ovaj metod je veoma efikasan i pas će vrlo brzo naučiti da ne sme da se udaljava bez vaše dozvole.

Neurotičan strah je, za razliku od realnog, patološki strah. Postoji više teorija o prirodi ovog straha, a one mahom počivaju na saznanjima Sečenova i Pavlova. Ono što je za sve teorije zajedničko jeste da vezuju neurotični strah za poremećaje psihe nastale tokom razvoja individue. Naime, sve neuroze nastaju kao proizvod sadejstva između ličnosti i njene okoline.

Neurotični strah može da ima za uzrok i prethodno doživljen traumatski događaj. Ukoliko je pas imao saobraćajnu nezgodu, u kojoj je bio udaren od strane automobila, pas će u blizini puta ili vozila ispoljavati simptome koji će ukazivati na preživljenu neprijatnost. Trauma može biti i mnogo manje drastičan događaj, vezan za buku, npr. jaka i iznenadna buka ili zvuk, takođe mogu biti početno traumatsko iskustvo koje dovodi do pojave neuroze u psa.

Moralni strah je u suštini osećanje krivice. Ono se u načelu pripisuje postojanju savesti. Kako je kod pasa sposobnost povezivanja događaja u vremenu i prostoru pod velikim znakom pitanja, tako se i ova kategorija straha može prihvatiti bez ikakvih rezervi.

Izvesno je da pas povezuje određene radnje sa nagradom ili kaznom, pa ipak ostaje da se ustanovi da li pas, koji uradi nešto nakon čega sledi kazna, zaista ima osećaj krivice ili se radi o običnom strahu od kazne. Verovatno da odgovor zavisi i od našeg pristupa ovom pitanju.

Otklanjanje psihičkih poremećaja kod odraslih pasa nije opisano u literaturi, ali se mnogo polaže na prevenciju, odnosno sprečavanje činilaca koji bi mogli da dovedu do neprimerenog neurotičnog ponašanja, prvenstveno kod mladih pasa i štenadi.