PRELEPO, ALI I GROTESKNO: Za razliku od pravoslavnih, evo kako katolička crkva kiti mošti svojih svetih (FOTO)

Značaj tada novootkrivenog spleta prolaza, prostorija i drugih prokopa postao je još veći u sledeća dva veka. Nakon što je Martin Luter, protiveći se onome što je video kao pogrešno delovanje Rimokatoličke crkve, izazvao proces Reformacije koji je iznedrio sijaset Protestantskih crkava, Srednju Evropu potreslo je versko nasilje do tada neviđenih razmera.

Najgore je prošao prostor današnjih germanskih zemalja gde se vodio Tridesetogodišnji rat (1618-1648), u kome je izginulo između jedne i dve trećine celokupnog stanovništva. Sav onaj bes rezervisan za muslimane u krstaškim ratovima ovoga puta bio je izliven na hrišćansku Evropu, gde su se jedni i drugi borili da pokažu ko pravilnije vidi Boga.

Pored strahovitih ljudskih žrtava, postradale su brojne crkve, pogotovo relikvije. Mnoge mošti su uništene jer su protestanti smatrali da su sve one u stvari laž. Verovali su (i nisu grešili u velikom broju slučajeva) da Rimska crkva podmeće bilo kakve ljudske kosti lažući da pripadaju nekom svecu kako bi ubirala prihode od darovanja. 

I upravo nakon što se rat završio, a mir počeo da useljava ne samo u domove ljudi, već i one božije, Vatikan je našao namenu za silne kosti koje su čamile u katakombama otkrivenim krajem 16. veka.

Pol Kudonaris je obišao Evropu i fotografisao mošti nagizdane dragim kamenjem. Nakon sakupljanja materijala, objavio je knjigu pod imenom "Rajske mošti: Blago i sveci iz katakombi, mošti sa nakitom" (Heavenly Bodies: Cult Treasures and Spectacular Saints from the Catacombs).

Verovalo se da su to mnogi od mučenika postradalih za Hrista u ranim vekovima nove ere, dok je Rimsko carstvo povremeno proganjalo vernike njima stranog Judejca. Umesto da čame u mračnim i nedostupnim nišama, mislili su pontifici rimski, mogli bi da pomognu obnovi prisustva crkve u opustošenim krajevima.

Da udahnu veru pastvi, da donesu priloge sveštenstvu. U to ime, jedne po jedne, mnoge su mošti razaslate po katoličkoj Evropi. Uz jednu razliku - nasuprot katakombama, sada su bile okićene dragim kamenjem i skupocenim tkaninama.

Rim je svim tim blještavilom hteo da pokaže da je i dalje jak, da i dalje ima. I svetinja i bogatstava. Ali je isto tako hteo da privuče "običan", neuki narod na najprozaičniji način od svih: "sjajnom svilom i kadifom".