ПРЕЛЕПО, АЛИ И ГРОТЕСКНО: За разлику од православних, ево како католичка црква кити мошти својих светих (ФОТО)
Далеке 1578. испод Рима је пронађен огроман низ до тада непознатих тунела и подземних путева. Прави мали свет лавирината који је постао "рудник" од непроцењивог значаја.
Значај тада новооткривеног сплета пролаза, просторија и других прокопа постао је још већи у следећа два века. Након што је Мартин Лутер, противећи се ономе што је видео као погрешно деловање Римокатоличке цркве, изазвао процес Реформације који је изнедрио сијасет Протестантских цркава, Средњу Европу потресло је верско насиље до тада невиђених размера.
Најгоре је прошао простор данашњих германских земаља где се водио Тридесетогодишњи рат (1618-1648), у коме је изгинуло између једне и две трећине целокупног становништва. Сав онај бес резервисан за муслимане у крсташким ратовима овога пута био је изливен на хришћанску Европу, где су се једни и други борили да покажу ко правилније види Бога.
Поред страховитих људских жртава, пострадале су бројне цркве, поготово реликвије. Многе мошти су уништене јер су протестанти сматрали да су све оне у ствари лаж. Веровали су (и нису грешили у великом броју случајева) да Римска црква подмеће било какве људске кости лажући да припадају неком свецу како би убирала приходе од даровања.
И управо након што се рат завршио, а мир почео да усељава не само у домове људи, већ и оне божије, Ватикан је нашао намену за силне кости које су чамиле у катакомбама откривеним крајем 16. века.
Пол Кудонарис је обишао Европу и фотографисао мошти нагиздане драгим камењем. Након сакупљања материјала, објавио је књигу под именом "Рајске мошти: Благо и свеци из катакомби, мошти са накитом" (Heavenly Бодиес: Цулт Треасурес анд Спецтацулар Саинтс фром the Цатацомбс).
Веровало се да су то многи од мученика пострадалих за Христа у раним вековима нове ере, док је Римско царство повремено прогањало вернике њима страног Јудејца. Уместо да чаме у мрачним и недоступним нишама, мислили су понтифици римски, могли би да помогну обнови присуства цркве у опустошеним крајевима.
Да удахну веру пастви, да донесу прилоге свештенству. У то име, једне по једне, многе су мошти разаслате по католичкој Европи. Уз једну разлику - насупрот катакомбама, сада су биле окићене драгим камењем и скупоценим тканинама.
Рим је свим тим бљештавилом хтео да покаже да је и даље јак, да и даље има. И светиња и богатстава. Али је исто тако хтео да привуче "обичан", неуки народ на најпрозаичнији начин од свих: "сјајном свилом и кадифом".