DVANAESTA GODIŠNJICA .срб DOMENA : Evo šta je tim povodom za SD rekla Dijana Milutinović

Rnids / Izvor: Foto: RNIDS

Sve ide u pozitivnom smeru.

Fondacija "Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS) je 25. januara obeležila dvanaestu godišnjicu od početka registracije .срб domena i poklonila je peto tipografsko pismo srpske ćirilice posebno dizajnirano za ekranski prikaz – Neo Geo RNIDS. Pored novog pisma koje sadrži čak 14 fontova, ovom prilikom predstavljeni su dodatni fontovi za pisma čiju je izradu RNIDS do sada omogućio, te je na raspolaganju ukupno 64 fonta pet tipografskih pisama.

Neodoljivi pokloni: Redmi Buds 5 Pro i Redmi Buds 5 Promo

Neodoljivi pokloni: Redmi Buds 5 Pro i Redmi Buds 5

VEOMA KORISNO: Telegram dobija nekoliko velikih promena

NEVEROVATNO: Proglašeno je da su DRUŠTVENE MREŽE opasne po mentalno stanje ljudi

Tim povodom intervju nam je dala Dijana Milutinović, samostalna saradnica za marketing i komunikacije RNIDS.

Registar nacionalnog internet domena Srbije povodom rođendana .срб domena svakog januara organizuje javni događaj na različite teme, a do sada je imao i lepu praksu da internet zajednici poklanja po jedan ćirilički font prilagođen za ekranski prikaz. Ove godine su i fontovi koji izrađeni ranijih godina obogaćeni dodatnim težinama. Šta to praktično znači i da li smatrate značajnim ovaj poduhvat i upotrebu ćiriličkih fontova na internetu?

- Sa novim pismom Neo Geo RNIDS, korisnicima interneta smo poklonili ukupno pet tipografskih pisama srpske ćirilice dizajniranih prevashodno za ekranski prikaz. Uz obogaćene familije fontova koje su prethodno poklonjene, to čini ukupno 64 fonta koja se mogu preuzeti besplatno i koristiti u različite, uključujući komercijalne svrhe. To znači da dizajneri, veb-dizajneri, kreatori sadržaja, ljudi koji se bave obrazovanjem, preduzeća – svi kojima su potrebni lepi fontovi ćirilice imaju na raspolaganju bazu fontova koju je RNIDS u saradnji sa organizacijom Tipometar omogućio. Postoje besplatni ćirilički fontovi na internetu, međutim, često ne sadrže slova srpske ćirilice, naročito ispravan prikaz određenih slova kao što su g, š ili t u kurzivu. Fontovi koje smo do sada poklanjali našli su primenu u praksi, korišćeni su na sajtovima, za izradu brend identiteta preduzeća, u publikacijama, u izradi materijala za veb, čak i kreiranje pozorišnih repertoara. Što govori u prilog da nikad nije previše resursa za kreiranje sadržaja i postizanje upečatljivog izraza u komunikaciji.

Fontovi nisu jedini resursi stavljeni za raspolaganje besplatno i bez restriktivnih licenci za upotrebu. Tokom događaja koji je održan 25. januara predstavljeni su rezultati prve etape projekta COMtext, ambicioznog poduhvata koji podrazumeva razvoj otvorenih resursa i alata za automatsku obradu tekstova na srpskom jeziku. Kome je ovaj alat namenjen i šta znači za njegove korisnike?

- Alati i resursi koji nastaju u okviru projekta imaju širi značaj u smislu da generacije koje dolaze budu u prilici da uređajima oko sebe upravljaju koristeći srpski jezik, efikasnije rade zahvaljujući računarskoj obradi jezika. Međutim, posebno su korisni firmama, startapima, programerima koji razvijaju nova rešenja ili nastoje da u postojeće IT sisteme integrišu rešenja zasnovana na obradi i razumevanju prirodnih jezika (eng. Natural Language Processing/Understanding - NLP/NLU). Fokus ovog projekta je na tekstovima iz manje zastupljenih oblasti kakve su pravo i administracija, finansije, medicina itd. Objavljen je Githab repozitorijum sa resursima i alatima razvijenim tokom prve faze projekta za pravno-administrativni domen te su već dostupni za korišćenje.

Pre par meseci je održan je hakaton „Ima na ćirilici“ u toku koga je 10 timova sastavljenih od studenata i gimnazijalaca pokušalo da odgovore na pitanja koji se sve sadržaji na ćirilici nalaze na internetu. Takođe, Registar nacionalnog internet domena Srbije je skoro razvio vrlo zabavne ćirilične stikere za Vajber. Puno je aktivnosti kojim podstičete mlade da prihvate i češće koriste ćirilicu u digitalnom okruženju. Kažite nam nešto više o ovim aktivnostima i daljim planovima u ovom smeru.

- Hakatoni - prošlogodišnji i hakaton koji smo organizovali 2021. godine a u čijem su fokusu takođe bili internacionalizovani nazivi domena (IDN) kakav je naš .срб, su sjajna prilika da se mladi programeri upoznaju sa stranom interneta i rada onlajn servisa koji podrazumeva upotrebu drugih pisama i jezika osim engleskog. Sve su snažniji napori i glasniji zahtevi za implementacijom takozvane "Univerzalne prihvatljivosti" tehničkog zahteva kojim se osigurava da svi validni nazivi domena i imejl adrese, bez obzira na pismo, jezik i broj karaktera koji ih čine, budu jednako prihvaćeni od strane svih internetom omogućenih aplikacija, uređaja i sistema. U perspektivi, to će biti okruženje u kom će se kreirati rešenja, a ovo je odličan prvi korak u takav svet ljudima na početku karijere. Zadovoljstvo nam je što ćemo 28. marta biti domaćin globalnog događaja posvećenoj ovo temi - Universal Acceptance (UA) Day 2024, te će biti prilike da je približimo i široj i stručnim javnostima. Sama ćirilica u smislu sadržaja na internetu i na različitim servisima koje internet omogućava se češće vidi, mada je latinica dominantna. Za očuvanje jezičkog diverziteta i lokalno i globalno, upotreba određenog pisma/jezika na internetu, u ovom slučaju ćirilice, je od ključnog značaja.

Ko su najčešće registranti .срб domena i zbog čega se registracija ćiriličkog domena nije omasovila?

- Registranti su i fizička i pravna lica. Često nazive domena .срб registruju brendovi da zaštite svoje prisustvo na internetu, registruju organizacije ili inicijative za projekte ili odredišne stranice za neke aktivnosti. Istini za volju, postoje i preduzeća kojima su veb-sajtovi sa adresom na .срб domenu primarni izbor za nastup na internetu i zapravo im izbor ćirilice i ćiriličkog domena donosi određene prednosti. Masovnost registracije je slična kao kod drugih internacionalizovanih naziva domena, pa se i .срб suočava sa izazovima kao i drugi – od upotrebe imejl adrese na internacionalizovanim nazivima domena do validacije IDN domena od strane različitih internet servisa. Ipak, registranti biraju sa kog domena žele da komuniciraju na internetu, a imali smo prilike da vidimo da gde ima
volje ima i načina.