Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ДВАНАЕСТА ГОДИШЊИЦА .срб ДОМЕНА : Ево шта је тим поводом за СД рекла Дијана Милутиновић

01.02.2024. 13:07
Пише:
Србија Данас/ Ана Ђокић
Rnids
Рнидс / Извор: Фото: РНИДС

Све иде у позитивном смеру.

Фондација "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС) је 25. јануара обележила дванаесту годишњицу од почетка регистрације .срб домена и поклонила је пето типографско писмо српске ћирилице посебно дизајнирано за екрански приказ – Нео Гео РНИДС. Поред новог писма које садржи чак 14 фонтова, овом приликом представљени су додатни фонтови за писма чију је израду РНИДС до сада омогућио, те је на располагању укупно 64 фонта пет типографских писама.

Неодољиви поклони: Редми Будс 5 Про и Редми Будс 5 Promo

Неодољиви поклони: Редми Будс 5 Про и Редми Будс 5

ВЕОМА КОРИСНО: Телеграм добија неколико великих променаtelegram

ВЕОМА КОРИСНО: Телеграм добија неколико великих промена

НЕВЕРОВАТНО: Проглашено је да су ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ опасне по ментално стање људиDruÅ¡tvene mreže

НЕВЕРОВАТНО: Проглашено је да су ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ опасне по ментално стање људи

Тим поводом интервју нам је дала Дијана Милутиновић, самостална сарадница за маркетинг и комуникације РНИДС.

Регистар националног интернет домена Србије поводом рођендана .срб домена сваког јануара организује јавни догађај на различите теме, а до сада је имао и лепу праксу да интернет заједници поклања по један ћирилички фонт прилагођен за екрански приказ. Ове године су и фонтови који израђени ранијих година обогаћени додатним тежинама. Шта то практично значи и да ли сматрате значајним овај подухват и употребу ћириличких фонтова на интернету?

- Са новим писмом Нео Гео РНИДС, корисницима интернета смо поклонили укупно пет типографских писама српске ћирилице дизајнираних превасходно за екрански приказ. Уз обогаћене фамилије фонтова које су претходно поклоњене, то чини укупно 64 фонта која се могу преузети бесплатно и користити у различите, укључујући комерцијалне сврхе. То значи да дизајнери, веб-дизајнери, креатори садржаја, људи који се баве образовањем, предузећа – сви којима су потребни лепи фонтови ћирилице имају на располагању базу фонтова коју је РНИДС у сарадњи са организацијом Типометар омогућио. Постоје бесплатни ћирилички фонтови на интернету, међутим, често не садрже слова српске ћирилице, нарочито исправан приказ одређених слова као што су г, ш или т у курзиву. Фонтови које смо до сада поклањали нашли су примену у пракси, коришћени су на сајтовима, за израду бренд идентитета предузећа, у публикацијама, у изради материјала за веб, чак и креирање позоришних репертоара. Што говори у прилог да никад није превише ресурса за креирање садржаја и постизање упечатљивог израза у комуникацији.

Фонтови нису једини ресурси стављени за располагање бесплатно и без рестриктивних лиценци за употребу. Током догађаја који је одржан 25. јануара представљени су резултати прве етапе пројекта COMtext, амбициозног подухвата који подразумева развој отворених ресурса и алата за аутоматску обраду текстова на српском језику. Коме је овај алат намењен и шта значи за његове кориснике?

- Алати и ресурси који настају у оквиру пројекта имају шири значај у смислу да генерације које долазе буду у прилици да уређајима око себе управљају користећи српски језик, ефикасније раде захваљујући рачунарској обради језика. Међутим, посебно су корисни фирмама, стартапима, програмерима који развијају нова решења или настоје да у постојеће ИТ системе интегришу решења заснована на обради и разумевању природних језика (енг. Натурал Лангуаге Processing/Understanding - НЛП/НЛУ). Фокус овог пројекта је на текстовима из мање заступљених области какве су право и администрација, финансије, медицина итд. Објављен је Githab репозиторијум са ресурсима и алатима развијеним током прве фазе пројекта за правно-административни домен те су већ доступни за коришћење.

Пре пар месеци је одржан је хакатон „Има на ћирилици“ у току кога је 10 тимова састављених од студената и гимназијалаца покушало да одговоре на питања који се све садржаји на ћирилици налазе на интернету. Такође, Регистар националног интернет домена Србије је скоро развио врло забавне ћириличне стикере за Вајбер. Пуно је активности којим подстичете младе да прихвате и чешће користе ћирилицу у дигиталном окружењу. Кажите нам нешто више о овим активностима и даљим плановима у овом смеру.

- Хакатони - прошлогодишњи и хакатон који смо организовали 2021. године а у чијем су фокусу такође били интернационализовани називи домена (ИДН) какав је наш .срб, су сјајна прилика да се млади програмери упознају са страном интернета и рада онлајн сервиса који подразумева употребу других писама и језика осим енглеског. Све су снажнији напори и гласнији захтеви за имплементацијом такозване "Универзалне прихватљивости" техничког захтева којим се осигурава да сви валидни називи домена и имејл адресе, без обзира на писмо, језик и број карактера који их чине, буду једнако прихваћени од стране свих интернетом омогућених апликација, уређаја и система. У перспективи, то ће бити окружење у ком ће се креирати решења, а ово је одличан први корак у такав свет људима на почетку каријере. Задовољство нам је што ћемо 28. марта бити домаћин глобалног догађаја посвећеној ово теми - Универсал Acceptance (УА) Day 2024, те ће бити прилике да је приближимо и широј и стручним јавностима. Сама ћирилица у смислу садржаја на интернету и на различитим сервисима које интернет омогућава се чешће види, мада је латиница доминантна. За очување језичког диверзитета и локално и глобално, употреба одређеног писма/језика на интернету, у овом случају ћирилице, је од кључног значаја.

Ко су најчешће регистранти .срб домена и због чега се регистрација ћириличког домена није омасовила?

- Регистранти су и физичка и правна лица. Често називе домена .срб региструју брендови да заштите своје присуство на интернету, региструју организације или иницијативе за пројекте или одредишне странице за неке активности. Истини за вољу, постоје и предузећа којима су веб-сајтови са адресом на .срб домену примарни избор за наступ на интернету и заправо им избор ћирилице и ћириличког домена доноси одређене предности. Масовност регистрације је слична као код других интернационализованих назива домена, па се и .срб суочава са изазовима као и други – од употребе имејл адресе на интернационализованим називима домена до валидације ИДН домена од стране различитих интернет сервиса. Ипак, регистранти бирају са ког домена желе да комуницирају на интернету, а имали смо прилике да видимо да где има
воље има и начина.