ŽERA BESAN KAO RIS: Ovo nije estrada, ovo je katastrofa, povraća mi se svaka 2 minuta! (VIDEO)

"Crvena jabuka" će održati tradicionalni beogradski koncert 25. novembra u Sava centru - tamo gde se članovi benda najbolje snalaze, osećaju i ostvaruju najprisniji kontakt sa brojnom publikom. Tim povodom popričali smo sa uvek direktnim, otvorenim frontmenom Draženom Žerićem Žerom. 

Karakteristično za nastupe popularnog benda, iz godine u godinu, je to što publika poskače sa stolica već na prvoj, eventualno drugoj pesmi, i onda luda žurka traje bar tri sata... 

- Pokušaćemo, kao i uvek, da napravimo malo drugačiji koncert - najavljuje za početak razgovora Žera. - Biće baza pesama koje uvek mogu da čuju, ali i one koje ubacimo na svakih deset godina. Pesme koje su hitovi za velike fanove "Jabuke". Ima neku težinu taj Sava centar, mada je gubi vremenom jer svako živi tu peva...

- "Lisinski" u Zagrebu je, takođe, recimo, doživeo svašta. 

- Uh, postala je ona i književnica (aluzije na Nives Celzijus, prim. M. Ć.) 

- Nije to bila neka specijalna ideja. Snimala se ploča, išli smo pesmu po pesmu i stigli do 25. Po pravilu, kao, a ja mrzim pravila, pogotovo u muzici, na ploči treba da bude 12, 13, eventualno 15 pesama. Onda, ako ih napraviš 18, te tri koje su isto zaslužile da uđu nikad ne budu snimljene. 

- To rade iz drugih razloga. Nemaju pesme. Kod nas svi foliraju svakoga, a većina sami sebe. Lepo je imati singl, ali lepo je imati i ploču, ako imaš pesme za ploču. Tu je kvaka. Svi se bave svačim osim pesmama. Bave se naslovnim stranicama, a nigde pesme nema. Ono što je najpotrebnije - tog nema. 

- Nisu. Nije jednostavno, ali sve je stvar da li to voliš da radiš. Ako imaš ljubav prema tome, nije teško. Da mi neko kaže "Radi nešto drugo tri sata, čitaj knjigu", ja ne bih izdržao. 

- To je jedan od tih foliranata. Kakve fizičke pripreme, nije to kopanje autoputa. 

- Pesma sa Lošom "Bijeli Božić". Ima sa njim još jedan, "Ljubav je jaka". Dokument jednog vremena osamdesetih, perioda novog primitivizma, prebacili smo u devedesete. To se ne sluša toliko, znamo šta se sad sluša, ali meni je bitno da je ostalo zabeleženo. Nema više ni živih kritičara, onih koji rade aktivno. Pola su mrtvi, a pola se više ne bave time. Nema "Džuboksa", nema Pere Lukovića, Glavana... 

- Ranije, ako te "Džuboks" popljuje, nema te na mapi više. Možeš da imaš ne znam kakve hitove... Danas je to sve postalo toliko jeftino, da izbegavam da me zovu delom estrade. Ovo ni nije estrada, ovo je katastrofa. 

- Oni su klinci, ja njih volim. Neopterećeni, uživaju u sviranju. Tamburaši koji nose starke. Otkačeni, fini mladi momci. Puni su energije, ljubavi, života. 

- Biće nam gosti u Sava centru, pa ćemo "Zoricu" zajedno da pevamo. Verujem da je ta pesma zaslužila da bude hit i u Srbiji. 

- Jeste, samo su preterali. Ima previše toga. Rade jeftine aranžmane. Drugo je, što ti kažeš, kada taj spoj ima neki kvalitet, ali toga ima kao vrabaca u žitu. 

- Donekle si u pravu, nisi baš potpuno (smeh). Kad izda Bajaga ploču, ja hoću da je čujem u Zagrebu. Retko čujem Bajagu na radiju. To je toliko odvratno, da ne mogu da ti opišem. Takve stvari dovode do cirkusa koji imamo na estradi. Svako peva, možeš da čuješ sve i svašta, povraća mi se svaka dva minuta. "Valjak" gura država. Lako je biti "Valjak" u Zagrebu, budi "Valjak" negde drugde. 

- Meni je drago što postoje oni, pa "Dubioza kolektiv"... To je jedna scena. Ne znam koliko će to drugo trajati, zavisi kakvi će njihovi dalji pravci biti. Takav je sad trend tematike u pesmama, svirke. Ja sam uvek za korene - znoj, krv i rokenrol. To će jedino dugo da traje - sve ostalo bude pa prođe.